Zvonko Karanović nije moj tip. Naši svetovi se prepliću – komšije smo, ni generacijski nismo daleko, porasli smo na istoj muzici, imamo neke zajedniče poznanike... Ipak, ne verujem da bi se dopali jedan drugom. Ni da bi mogli neusiljeno da pričamo više od dve rečenice.
Sa zadovoljstvom i za dva-tri dana sam pročitao njegov prvi roman «Više od nule» i unapred se radujem čitanju naradnog koji je već objavio. Nišlija koji ima šta da kaže, autentično, to je vredno pažnje. I dok mi je svet drugog nišlije, «Magičnog Ćire», potpuno stran, ovde na svakoj stranici pronalazim ličnosti i mesta koja su i meni važna.
Razumljivo je ali neopravdeno njegovo distanciranje od Nika Hornbija. «Više od nule» nije plagijat «High Fidelity». Ipak, glavni junaci u ta dva skoro-pa-autobiografska romana liče mnogo više nego što bi to Zvonko želeo da prizna. Hornbijevog junaka Zvonko u jednom intervjuu naziva «infantilcem» a literalnog sebe «trojkašem» koji se «bori da ne bude samleven u vrtlogu vremena». Zapravo Hornbijev Rob Fleming i Karanovićev Aleksandar Đorđević Korto su različite projekcije u vremenu i prostoru jednog istog arhetipa – arhetipa mladića koji želi da prihvati pogodnosti ali odbija da prihvati obaveze koje nameće urbano društvo kraja XX veka. Ima li to smisla? Nema, naravno, u tome je smisao.
Sa zadovoljstvom i za dva-tri dana sam pročitao njegov prvi roman «Više od nule» i unapred se radujem čitanju naradnog koji je već objavio. Nišlija koji ima šta da kaže, autentično, to je vredno pažnje. I dok mi je svet drugog nišlije, «Magičnog Ćire», potpuno stran, ovde na svakoj stranici pronalazim ličnosti i mesta koja su i meni važna.
Razumljivo je ali neopravdeno njegovo distanciranje od Nika Hornbija. «Više od nule» nije plagijat «High Fidelity». Ipak, glavni junaci u ta dva skoro-pa-autobiografska romana liče mnogo više nego što bi to Zvonko želeo da prizna. Hornbijevog junaka Zvonko u jednom intervjuu naziva «infantilcem» a literalnog sebe «trojkašem» koji se «bori da ne bude samleven u vrtlogu vremena». Zapravo Hornbijev Rob Fleming i Karanovićev Aleksandar Đorđević Korto su različite projekcije u vremenu i prostoru jednog istog arhetipa – arhetipa mladića koji želi da prihvati pogodnosti ali odbija da prihvati obaveze koje nameće urbano društvo kraja XX veka. Ima li to smisla? Nema, naravno, u tome je smisao.
0 comments:
Post a Comment