Smisao delovanja u Rotariju

(deo govora koji sam održao pri preuzimanju dužnosti predsednika Rotari kluba Niš - Konstantin Veliki, 25.6.2009)

Članstvo u jednom Rotari klubu pruža mnogo toga: priliku da i u ne tako mladim godinama steknemo nove prijatelje, da se družimo sa ljudima koji su eksperti u svojim oblastima i svake nedelje naučimo nešto novo, da unapredimo svoje socijalne i liderske veštine, da steknemo nove poslovne prilike, da imamo na raspolaganju mrežu rotarijanaca po celom svetu koja je spremna da nam priskoči u pomoć ako se nađemo u nevolji daleko od svoje kuće. Ipak, suština Rotarija je u geslu „Service above Self“, u spremnosti da se pružanje pomoći onima kojima je potrebna stavi iznad sebičnosti, iznad sujete, iznad neprekidne potrebe da se zadovolji sopstveni ego. Za hrišćanske vernike, takva spremnost je nužan uslov za bogougodan život na zemlji koji će biti nagrađen posle smrti, na onom drugom svetu. Za one koji smisao traže u ovom, zemaljskom životu, pružanje pomoći drugima takođe ima dubok smisao. Mada mnogi mnogi ljudi to nikad ne spoznaju, malo koje zadovoljstvo u životu možde da se poredi za zadovoljstovom davanja. Pa čak i sa stanovišta moći i ega, geslo „Service above Self“ ima smisla: naškoditi drugome može i najgori, samo najbolji su u stanju da druge učine srečnijim.

Svi smo svedoci da rotarijanska praksa nije uvek u skladu sa rotarijanskim idealima o poštenju, istini, i izgradnji dobre volje i razumevanja. Naivno je misliti da je za to odgovoran ovaj ili onaj ugledni Rotarijanac i da bi sve bilo lepo i skladno u Rotariju samo kad ne bi bilo Vojkana, Brajera, Baltazarevića, Nikole, Miška, Žike, Pere ili Laze. Naivno je misliti ja sam dobar a „oni“ loši. Zlo nekontrolisanog egoizma, sujete i samovolje čuči u svakom od nas. Biti Rotarijanac, a pogotovu obavljati dužnost predsednika Kluba ili neku značajnu funkciju u Distriktu očigledno podstiče iluziju o sopstvenom značaju i dodatno podgreva to zlo u nama. Zbog toga je prvi zadatak svakog od nas da radimo na svom duhovnom razvoju, na svojoj duhovnoj higijeni, da pomognemo sebi da bi uopšte bili u stanju da probamo da pomognemo drugima. Da kada hvalimo, hvalimo ljude, a kada kudimo, kudimo pre svega postupke, ostajući braća sa onima koje kritikujemo čak iako mislimo da su njihovi gresi veliki. Ili možda baš zbog toga.

Mnogi se razočaraju kada vide da realnost Rotarija ne odgovara predpostavljenom idealu i povlače se iz rotarijanskih aktivnosti, a neki čak i napuste Rotari pokret. Iako duboko razumem razočarenje tih dobrih ljudi, mislim da to nije ispravan put. Na predavanju u našem Rotarakt klubu pre nekoliko nedelja, profesor Žunić je podsetio na istinu koju misleći ljudi znaju od pamtiveka: to što su ideali nedostižni, nikako nije dovoljan razlog da prestanemo da pokušavamo da ih dosegnemo. Verujem da je smisao života upravo u toj borbi da sebe približimo našoj božanskoj suštini i da se u svom okruženju borimo za ideale bez obzira što ta borba ponekad izgleda uzaludna. Samo tako će svet biti bolji. Samo tako ćemo mi sami biti bolji.

Trudim se da svaku stvar koje se prihvatim radim najbolje što umem, kao da mi je to najvažnija stvar u životu. Tako će sigurno biti i sa dužnošću predsednika Kluba. Međutim, trudiću se da nikad ne smetnem sa uma, a moje bližnje molim da me stalno podsećaju na to, da je Rotari ipak samo jedna igra, socijalna igra, i da Rotariju ne treba pridavati onu težinu i ozbiljnost koju pokušavaju da mu nametnu "profesionalni" Rotarijanci. Kao i svaka igra, Rotari mora da bude zabavan. Ako ste gledali slike i snimke sa svetske Rotari konvencije koja je prošle nedelje održana u Birmingemu, mogli ste da vidite ljude koji doniraju i realizuju humanitarne projekte teške više miliona eura ali koji se pre svega dobro zabavljaju: nose smešne šešire, voze se na ringišpilima, pojavljuju se ogrnuti zastavama svojih zemalja ili klubova, pevaju i igraju. Možemo mi da mislimo o sebi i zapadnjacima šta hoćemo, ali mi smo u odnosu na njih stisnuti, uplašeni da ne ispadnemo smešni. Ne mogu da zamislim da neki srpski Rotari klub započinje svaki svoj sastanak tako što svi članovi pevaju iz sveg glasa držeći se za ruke kao što radi većina klubova u svetu. Mi smo kao iznad toga. Mnogi kod nas žive Rotari kroz odmeravanje snaga, isterivanje pravde, obezbeđivanje uticaja, borba za pozicije, uništavanje ugleda konkurenata za te pozicije i isticanje svoje tobožnje pravednosti. Dug je put pred nama Srbima dragi moji prijatelji, da postanemo normalni ljudi koji znaju da se vesele malim stvarima koje čine život. Trudiću se da vam aktivnosti u Klubu učinim pre svega zabavnim, znajući da je to preduslov da budete aktivni a ne samo formalni članovi Kluba. Da parafraziram Igi Popa - No fun, no Rotary. Naravno, svaka igra počevši od najjednostavnijih dečijih pa do najkomplikovanijih poput Heseove Igre Staklenih Perli ima svoja pravila. Poštovanje tih pravila je nepohodno da bi igra bila smislena i zato postoje sankcije za nepoštovanje tih pravila. U igri zvanoj Rotari, postoje dva prosta pravila: morate da plaćate članarinu iz koje se finansraju rotarijanske aktivnosti i morate da dolazite na sastanke Kluba da bi upoznali one sa kojima treba da realizujete aktivnosti. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, to nisu male obaveze i nije sramota ako neko proceni da nije u stanju da ih izvršava i povuče se iz članstva u Klubu. Sramota je da ostane u Klubu iako ne želi ili ne može da pravila poštuje. Kazna za nepoštovanje pravila je isključenje iz igre, odnosno kako se to politički korektno kaže „konstatatacija prestanka članstva u Rotari klubu“. Ništa strašno, ništa što će nekome naneti ne znam kakvu štetu. I baš zbog toga što nije ništa strašno a od suštinske je važnosti za uspeh naše igre, ja ću tražiti od Borda da u narednoj godini mnogo rigoroznije štiti pravila igre i primenjuje sankcije za nepoštovanje pravila.

...

Možda najvažniji zadatak u narednoj rotarijanskoj godini je uspostavljanje čvršćih prijateljskih veza među članovima Kluba. Trudiću se da stvorim što više prilika i što bolju atmosferu za bolje međusobno upoznavanje i druženje. Posebnu pažnju poklanjaćemo provisional i novim članovima čija je integracija u Klub do sada zavisila od njihovih mentora. Ukoliko u Klubu ne stvorimo atmosferu poverenja, atmosferu u kojoj se međusobno pomažemo i u kojoj se ne stidimo i da tražimo pomoć kad nam je potrebna, sve je puko licemerje – i naše oslovljavanje sa braćo i sestre, i naša tobožnja spremnost da pomognemo drugima.

...

Poseban fokus u ovoj godini u našem Klubu biće na podsticanju izuzetnosti među članovima Kluba i našim sugrađanima. Stalno ću vas provocirati da pokazujete ostalim članovima Kluba, lokalnoj zajednici, svetu ali pre svega sebi samima ono po čemu ste izuzetni – insistiraću na predavanjima naših članova, ne samo stručnim već i onim koja se odnose na hobije, na diskusijama, na druženjima van redovnih sastanaka, na aktiviranju svih vas u profesinalnim, poslovnim i sličnim udruženjima. Jedan od strateških ciljeva Rotarija je da se što više Rotarijanaca uključi u stručna i poslovna udruženja i preuzme vodeće uloge u tim organizacijama da bi sa tih pozicija snažnije uticali na donošenje etičkih odluka... ali i da bi i svi mi zajedno bili uticajniji. Sinergija uticajnih ljudi je mnogo više od prostog zbira njihovih uticaja. Moja je vizija klub koji će organizovati ekskluzivna dobrotvorna dešavanja, ako hoćete i balove, na koje će svi želeti da budu pozvani jer će to biti pitanje prestiža i počasti. To možemo da postignemo ako svi mi kao pojedinci postanemo angažovanji i uticajniji uz punu međusobnu podršku. Čemu sve to? Da bi smo kao takav, uticajan klub menjali na bolje svoj grad, svoju zemlju, svet, ali pre svega sebe kroz služenje kao osnovni ideal Rotarija.