Prometejev sin - putopis iz nadsvesnog (II)

Poznanik mi pokazuje svoje imanje. Deluje bogato i sređeno ali stešnjeno i bezbojno, možda zbog niskog sivog neba na kome se sunce ni ne nazire. Stižemo do čudne bašte, možda je povrtnjak. Biljke koje vidim ne prepoznajem. Zemljište se naslućuje, ali je potpuno prekriveno vodom. Pravilna rastojanja između biljaka i njihova kultivisanost jasno pokazuju da ovo nije nekakva bara ili močvara. Dok začuđen tražim pravo pitanje za mog domaćina, prilazi nam nastojnik imanja. I pre nego što shvatam smisao reči koje je izgovara, iznenađuje me njegova drskost - obraća se direktno meni, a prisustvo mog poznanika, svog poslodavca, u potpunosti i očigledno namerno ignoriše, pričajući o njemu u trećem licu:

„Znate, nije on to stvorio. On je ovo dobio od Crnog Kneza na čuvanje. To je deo pogodbe.“

Savršena jeza prožima svaki delić mog tela. Režiser ovog filma ima stila. Ne želim da film završi.

Poznanik crveni i počinje smeteno da se okreće oko sebe. Jasno je, veoma mu je neprijatno. Iako ga ništa ne pitam, počinje mucajući da mi objašnjava:

„Probao sam da se otrgnem... bilo je strašno, vi to ne možete da razumete... šta da radim... Bože, šta da radim... pomozite mi, recite mi šta da radim...“

Razmišljam par trenutaka, a onda mi sinu.

„Idi kod Kneževog brata. On je Iguman Manastira.“ kažem. „Ispovedi se i zamoli ga za savet. Ako ništa drugo, olakšaće ti muke.“

Prometejev sin - putopis iz nadsvesnog (I)