Nikola Morena

Nana Vida

2011-12-23T23:35:00.003+01:00

Dođoh da obiđem nana Vidu, Vidosavu, Piroćanku rodom. Firma mi je tu, u jednoj od dve kuće koje su ostale njoj i pokojnom deda Nikoli Moreni posle nacionalizacije. Delimo dvorište. Znam da me voli, ali to ne pokazuje onako kako bi uradila neka druga baka. Ima dedinu penziju i male prohteve, ali stanarinu mi naplaćuje bez milosti. Ljubav za ljubav, sirenje za pare. Godinu dana posle njenog muža, mog dede po kom sam dobio ime, umro je i njen sin jedinac, moj otac Mihailo. Muško bliže od mene, sinovog sina, nema. Domaćica, obrazovana tek onoliko koliko je bilo nepohodno, vredna, tvrda. Najuzbudljiviji događaj u njenom životu je svadba, udaja za Nikolu Morenu. Svadba, koju je kum Banjac uredio po naređenju Nikolinog oca Mihaila Morene (po kome je moj otac dobio ime), pošto je video da je sin počeo da preteruje sa boemskim životom. Nije to smetalo nana Vidi, ili baba Vidi kako je većina zvala. „Ljubav je livada na koju pasu magarci“ govorila je. Svadba je bila kakva dolikuje mladom trgovcu koji se ženi mirazdžikom, pola Niša i Pirota u odelima, kaputi, šeširi, raskošne haljine. Čudno je kako crno-bele fotografije deluju stvarnije (a sigurno uzbudljivije) od ovih današnjih u boji.
Ćerke obiđu baba Vidu kad imaju vremena i kad su u Nišu. Ja svraćam, skoro svakog dana, mada mi ponekad nije lako da pričam sa njom. Možda zato što smo različiti. A možda i zato što u njoj vidim deo svoje ličnosti, svojih gena koji mi se ne sviđa. Ipak, moja je i volim je kao što se voli zemlja, narod, grad u kom si rođen, sve ono što je tvoje bez tvog izbora.

Ulazim, a ona je uznemirena, prilazi mi i hvata me za ruku.

„Nikolčo, ko su ovi ljudi sa šeširima i kaputima u dvorištu?“

„Koji ljudi, nana Vido, ja nikog nisam video?“

„Ma tu su, pogledaj kroz prozor.“

Razgrćem bele štirkane čipkaste zavese. Jedno od većih dvorišta u centu Niša je pusto, kao što je bilo i kad sam ulazio u kuću, kao što je pusto i danas, desetak godina kasnije, dok zapisujem ove redove.

„Evo pogledaj“ privlačim je pokretom ruke prozoru. „Nema nikog, učinilo ti se, sumrak je.“

„Ma tu su ceo dan Nikolčo, mora da si ih video.“

„Nema nikog baba Vido, učinilo ti se nešto od senki ovih jela iz našeg dvorišta.“

„Znači ti ih nisi video?“ zastaje prvo zbunjena, onda malo uplašena i zatim konačno pomirena.

„Onda su oni došli mene da zovu Nikolčo. Mene traže.“

Zavrtela je glavom i prestala da se ubeđuje sa mnom, kao da je shvatila da nismo više u istom svetu i da ja ne mogu da vidim ono što ona vidi. Umrla je par dana kasnije. Elegantni ljudi u kaputima sa šeširima na glavi, oni koji su je pratili od Pirota do oltara Saborne crkve u Nišu, došli su po nju i ispratili je na poslednje putovanje.

Pričao mi drveni most

2010-08-24T10:09:00.001+02:00

Baš mi je drago što si našao vremena da me saslušaš čoveče. Ljudi nisu baš skloni razgovorima sa drvenim mostovima, a čak i kada razgovaraju, mnogo više vole da pričaju nego da slušaju. Misle da je njihova muka jedina koja je dostojna priče. Obično me sluša samo ova divljakuša, lepotica i nevernica koja protiče podamnom.

Zašto nevernica, pitaš?

Od kako znam za sebe, ona je meni jedina. Druge nisam ni poželeo, ni poznao. A ona, kako mi ona vraća? Za nju sam samo jedan od mnogih. Svakoga dana se zakiti i namiriše poljskim cvećem pa mazno odvijuga do grada, dole nizvodno, da se vidi sa onom budaletinom, sa onim betonskim bilderom. Zar ne vidi da taj naduvenko nema ni srca ni duše i da bi isto tako kao nju, mogao da natkriljuje i bilo koju drugu reku. Ne bi ni primetio da to nije ona, moja sudbenica, nego neka druga, drugih ćudi, boja i mirisa. Pa onda onaj čelični, preko koga tutnjaju vozovi. Taj ne ume dve rečenice da sastavi, a zagrljaj mu je hladan čak i kada se usija pod avgustovskim suncem. Kako može pored mene, svoje prve ljubavi, da voli takve bezveznjake?

Ipak opraštam joj, čak je donekle i razumem.

Godine su učinile svoje i moje grede i lukovi sve manje mirišu na smolu i proleće a sve više na trulež i poznu jesen. Ponekad hoću da zapevam a umesto pesme čuje se samo škripa koja uteruje strah u kosti onima koji preko mene prelaze. Ona se svakog proleća se budi sve lepša i snažnija, a ja sam običan smrtnik za koga je vreme jednosmerna ulica.

Ostala mi je još jedna želja.

Želeo bih da poslednji zvuci koje budem čuo ne budu zvuci sekira i testera već huk moje dragane, moje jedine, huk koji će me spojiti s njom jednom zauvek, a onda ćemo zajedno do sinjeg mora, i dalje, do kraja sveta.

Jalovec

2010-06-25T00:35:00.001+02:00

Leto pred vojsku, 1986 godine, moji drugari i ja smo proveli verući se po slovenačkim Alpima koji su tada bili deo naše zemlje, Jugoslavije. U ekipi su bili Bojan, Mijalko, Savke, Manda... Ti dani su kao dletom urezani u moje pamćenje. Popeli smo se na dvadesetak vrhova na Kamniškim i Julijskim Alpima. Na moj 18. rođendan, 8.jula, bili smo na Triglavu.

Najuzbudljiviji uspon doživeo sam nedelju dana kasnije. Društvo je već počelo da se rasipa u pravcu morskih plaža, preostali smo Manda, Savke i ja. Uputili smo se ka granici sa Austrijom na kojoj se nalazi najlepši vrh Slovenije. Arhetipska silueta, teški pristupni putevi, velika udaljenost od urbanih centara, asfaltnih puteva i planinarskih domova, lepota od koje zastaje dah, 2645m strmih litica - to je Jalovec. Sa prevoja Vršič 4 sata strmog uspona do "Zavetišča pod Špičkom" gde smo ostali da prenoćimo. Mrgodni domar koji sumnjivo gleda na srbijanske mladiće nedovoljno opremljene i vrti glavom. "Jalovec ni Triglav" upozorava nas. Pred smrkavanje pristiže i neki Bosanac, avantursta. Sa prvim nagoveštajima svitanja ustajemo i krećemo. Noć zamenjuje jutarnja izmaglica. Adrenalin raste dok prelazimo preko čuvene "Jalovščeve škribne", 300m visokog snežnog žleba... nastavlja da raste dok se povećava broj spomen-ploča postavljenih između sajli koje su tu da nam pomognu da i za nas ne postave jednu takvu, ali istovremeno predstavljaju magnet za gromove. "Strah je pozitivan, on te čuva" filozofira Bosanac. I onda, ekstaza - izlazimo na suncem okupani vrh, ispod nas Evropa u moru oblaka, iznad nas ništa do Boga i sunca. Takve stvari te greju celog života.

Ka nauci III milenijuma

2009-10-23T23:35:00.018+02:00

Kratak sadržaj (koji će vam pomoći u odluci da li da čitate dalje)

Nauka je u poslednjem veku II milenijuma potkopala temelje na kojima se do tada razvijala. Svaka iz svog ugla, teorije relativnosti i kvantna mehanika sa principom neodređenosti relativizovali su vreme, protor, materiju, energiju i uzročnost (kauzalnost) kao apsolutni princip veza između pojava. Ako se u te teorije i moglo sumnjati u vreme kada su obznanjene, danas, kada kucam ovaj tekst na računaru čiji su čipovi projektovani uzimajući u obzir kvantne zakone, kada rakete stižu do udaljenih planeta putanjama koje uzimaju u obzir teoriju relativnosti, ne može se sumnjati u tačnost tih teorija više nego u tačnost bilo koje druge naučne teorije. Takav razvoj je otvorio prostor i za prodore u oblastima koje su smatrane pseudonaučnim zato što se uočene pojave nisu pokoravale principu kauzalnosti, poput istraživanja psiholoških fenomena i međuzavisnosti psihe i tela. Iako su glavna otkrića u navedenim oblastima napravljena pre gotovo stotinu godina, njihova suprotnost „zdravom razumu“, načinu mišljenja koji se kreirao vekovima, omogućila je tek malom broju briljantnih umova XX veka da razumeju njihovu suštinu i naslute posledice. Zato civilizaciji III milenijuma, ako opstane dovoljno dugo, predstoji pokušaj da usvoji nove spoznaje i izvuče praktične i filozofske zaključke iz njih. To će biti moguće samo ako redefinišemo naučne metode tako da budu kompatibilni i sa onim delom realnosti koji se ne pokorava kauzalnosti i klasičnom naučnom eksperimentu XX veka.

Kauzalnost

Kazualnost, ili uzročnost, je nužna veza između događaja-uzroka i događaja-posledice, u smislu da uzrok pod istim okolnostima uvek izaziva posledicu. Uzrok (ili kombinacija uzorka) i posledica su povezani vremenski i prostorno: posledica nastupa u vremenu posle uzroka, a mesto uzroka i mesto posledice su i prostorno bliski. Kauzalnost je osnova induktivnog razmišljanja (od pojedinačnih primera ka opštem principu) i osnov za očekivanje da će isti uzrok pod istim uslovima uvek izazvati istu posledicu. Nauka je nastala na uverenju da je kauzalnost imanentna (svojstvena) prirodi, uključujući psihu i socijalna dešavanja, te da svaka pojava ima svoj uzrok. Zato je cilj nauke kroz vekove bio da otkrije kauzalne veze i da na osnovu ustanovljenih veza omogući predviđanje dešavanja u budućnosti a samim tim i upravljanje budućim događajima, stvaranjem događaja uzorka koji će proizvesti očekivane posledice.

Kauzalnost na pitanja „Zašto?“ odgovara sa „Zato što...“ navodeći stanja ili druge pojave koje predhode pojavi koju ispitujemo. Time se zapravo suštinsko pitanje „Zašto?“ svodi na pragmatično „Kako?“ . S druge strane teleologija ( ne mešati sa teologija) , primarni razlog vidi u svrhovitosti i na pitanje „Zašto?“ počinje odgovor sa „Da bi...“ . Na primer, po Darvinovoj teoriji evolucije, žirafe su dobile duge vratove da bi mogle da dohvate lišće na visokim granama. Verovatno da je postojao neposredni uzrok produženja vrata u vidu neke slučajne genetske mutacije nakon koje su žirafe-nosioci mutiranog gena bile favorizovane u borbi za opstanak, ali telologija smatra da je načelo svhovitosti starije, tj. da bi cilj produženja vrata bio ostvaren i mutacijom u nekom drugom trenutku da je ova prilika propala, dok obrnuto ne važi – da nije bilo svrhovito, mutacije tog tipa se ne bi održale. Slično, na pitanje „Zašto želudac luči želudačnu kiselinu?“ logičniji od biološkog odgovora (koji zapravo objašnjava kako je luči) je svrhoviti odgvor „Da bi vario hranu“. Ipak, većina naučnika i filozofa se slaže da se načelo svhovitosti, intencije, nije suprostavljeno već komplementarno načelu kauzalnosti i da kauzalnost i svrhovitost zapravo predstavljaju dve vrste determinizma.

Mnogi filozofi imali su rezerve prema kauzalnosti kao apsolutnom principu (Hjum, Šopenhauer, Niče...), ali je sve do XX veka kauzalnost naučnicima dobro služila za opisivanje i predviđanje pojava. A onda su došle Teorija relativnosti, Kvantna terorija i Teorija sinhroniciteta.

Teorija relativnosti

Relativnost brzine je svima razumljva činjenica. Čovek koji se vozi u vozu, ne kreće se u odnosu na vagon, ali se kreće u odnosu na kuću pored pruge kojom voz prolazi. Ako putnik baci kamen u pravcu kretanja voza, brzina kamena u odnosu na kuću biće zbir brzine voza i brzine koju bi kamen imao u odnosu na kuću da je bačen sa zemlje a ne iz voza. Drugi kamen, bačen u suprotnom smeru, kretaće u odnosu kuću sporije od prvog kamena. Iz ovog „eksperimenta“ se može zaključiti da brzina ne postoji kao apsolutna kategorija, već kao relativna u odnosu na neku tačku, neki sistem koji smatramo nepomičnim. Savremeni čovek se sasvim navikao na to da ga čula lažu kada je kretanje u pitanju, ali kada bi se neki naš predak rođen pre samo par stotina godina našao u vozu, sa užasom bi posmatrao kroz prozor kako "zemlja ubrzava".

Eksperimenti na početku XX veka su pokazali da princip „slaganja brzina“ ne važi uvek. Koristeći rečnik iz predhodnog primera, izmerene brzine svetlosnog zraka emitovanog iz voza u pokretu u pravcu kretanja voza i u smeru suprotnom od kretanja voza bile su iste u odnosu na kuću. Brzina svetlosti u nekoj sredini nije relativna, već apsolutna! Nije bilo lako naučnicima da prihvate ovakve rezultate zato što su bili u suprotnosti sa opšteprihvaćenim zakonima Njutnove mehanike ali ih je veliki broj različitih eksperimenata različitih naučnika potvrdio. Na postulatu nepromenljive brzine svetlosti, Albert Ajnštajn je 1905 godine postavio Specijalnu teoriju relativnosti koja se poklapa sa rezultatima do tada napravljenih eksperimanata i koju su potvrdili eksperimenati izvedeni od tada do danas. Po toj teoriji, vreme i prostor su čvrsto povezani i ne postoje jedno bez drugog već samo u jedinstvenom prostor-vremenu. Jedna od dramatičnih posledica te teorije je da prostorni i vremenski intervali između bilo koja dva događaja zavise od stanja kretanja njihovog posmatrača. Različiti posmatrači različito opažaju prostorne i vremenske intervale istih događaja. Drugim rečima,vreme i prostor nisu apsolutni, već relativni – svaki posmatrač ima svoje prostor-vreme.

Relativnost prostora i vremena ima za posledicu relativizaciju kauzalnosti. Više ne možemo da sa apsolutnom značenjem koristimo termine vremenske i prostorne bliskosti. Možemo reći da je iz našeg ugla gledano jedan događaj nastupio pre drugog ali je za nekog drugog posmatrača možda upravo obrnuto, pogotovu ako su događaji prostorno udaljeni. Možemo reći da su za nas dva događaja previše prostorno udaljena da bi mogli da utiču jedan na drugi ali Teorija relativnosti pokazuje da je za nekog drugog posmatrača ta udaljnost mnogo manja, pogotovu ako su događaji vremenski udaljeni.

Matematički proračuni su pokazali da je situacija u kojoj dva posmatrača imaju različite utiske o tome koji se od dva prostorno i vremenski bliska događaja (uzrok i posledica) odigrao „pre“ može da nastane pri brzinama kretanja koje su veće od brzine svetlosti. Takva situacija ne bi relatizovala, već potpuno obesmislila princip kauzalnosti. Ajnštajn je bio filozofski determinista (tj. verovao je u kauzalnost) i polazeći od potrebe očuvanja kauzalnosti u svoju teoriju je uneo aksiomu da ništa ne može da se kreće brže od svetlosti.

Možemo postaviti prigovor da je teorija relativnosti akademska teorija, od praktičnog značaja samo za kosmičke letove i da se ljudi u svakodnevnom životu jedni u odnosu na druge ne kreću brzinama bliskim brzinama svetlosti. Ipak, suština prve posledice ima univerzalnu važnost sa teško sagledivim praktičnim i filozofskim posledicama:

Vreme i prostror nisu nezavisne ni apsolutne kategorije.

Druga posledica Teorije relativnosti je ekvivalentnost materije i energije oličena u čuvenoj jednačini E=mc2. Smisao i tačnost te jednačine, bar kada je u pitanju mogućnost konverzije materije u energiju, čovečanstvo je upoznalo na strašan način, preko atomske bombe. Iako postoje praktični problemi koji nas sprečavaju da na današnjem stupnju razvoja nauke kontolisano i rutinski sprovodimo konverziju energije u materiju, eksperimenti u velikim akceleratorima potvrđuju da je to moguće.

Materija i energija su međusobno zamenljivi pojavni oblici.

Danas naučnici veruju da su materija, prostor i vreme nastali istovremeno, u trenutku „Velikog praska“.

Kvantna mehanika

Mehanika zasnovana na Njutnovim zakonima, tako uspešna u objašnjenju pojava iz sveta koji je direktno dostupan našim čulima, pokazala se neupotrebljivom ne samo kada je u pitanju kretanje blisko brzini svetlosti nego i kada su u pitanju pojave unutar atoma. Na primer, na osnovu Njutnovih zakona bi (negativno naelektrisani) elektroni u atomu koji kruže oko (pozitivno naelektrisanog) jezgra veoma brzo pali u njega. Nauka s kraja XIX veka nije imala odgovor na pitanje zašto se to ipak ne dešava. Onda su, na početku XX veka, radovi Planka, Ajnštajna , Hajzenberga, Šredingera i mnogih drugih naučnika doveli do stvaranja novih teorija koje daju odgovore na ta pitanja i koje se poklapaju sa eksperimentalnim rezultatima. Prvo je Plank u osvit XX veka postavio teoriju da se energija ne emituje u proizvoljnim „analognim“ količinama, već u diskretnim porcijama, kvantima. Pet godina kasnije Ajnštajn je uspeo da objasni fotoelektrični efekat teorijom da svetlost ima dvostruku prirodu - i talasnu i čestičnu. Elementarna čestica svetlosti, kvant svetlosti, nazvan je foton. Teorija je bila toliko radikalna da je u početku bila odbačena od gotovo celokupne naučne javnosti, uključujući Planka. Međutim, teorija je bila (i ostala) toliko uspešna u objašnjavanju pojava vezanih za svetlost da je Ajnštajn 1921. dobio Nobelovu nagradu za nju (nikad je nije dobio za Teoriju relativnosti). Kasnija istraživanja su dokazala da čestično-talasna dualnost nije vezana samo za svetlost već za sve entitete kojima barata kvantna fizika.

Istraživanja Nilsa Bora su ga dovela do zaključka da u kvantnim pojavama ne važe egzaktni, već samo zakoni verovatnoće. Poznavanje položaja, brzine i pravca kretanja jednog elektrona ne omogućava nam da predvidimo njegov tačan položaj u budućnosti već samo verovatnoću da će se naći u nekom od mogućih položaja. Sada je Ajnštajn bio taj koji je dugo osporavao Borovu teoriju. „Stari se ne igra kockicama“, govorio je, aludirajući na Boga i probalističku, nedeterminističku prirodu Borove teorije. „Ajnštajne, prestani da govoriš Bogu šta da radi sa svojim kockicama“ bio je Borov odgovor. Vremenom je njegova teorija postala opšte prihvaćena u nauci zato što je davala odlične praktične rezultate. Bor je takođe došao do zaključka o komplementarnosti talasne i čestične prirode kvantnih entiteta koji se – iako su im svojstvene obe prirode, nikada ih ne mogu ispoljiti istovrmeno. Svi eksperimenti koji su od tada pa do danas obavljeni, pokazuju da kvantni entitet (npr. foton) „bira“ prirodu koju će prikazati u eksperimenu(talasnu ili čestičnu) u zavisnosti od cilja samog eskperimenta. U jednom od takvih eksperimenata, ponovljenom mnogo puta u raznim varijantama od raznih naučnika, foton pokazuje talasnu prirodu, prolazeći poput svakog talasa istovremeno kroz dva bliska sićušna proreza, stvarajući interferenciju sam sa sobom iza proreza. Prolazak fotona, koji je i elementarna čestica, kroz oba proreza istovremeno, protivi se protivi se zdravom razumu po kome jedna čestica ne može biti u istom trenutku na dva mesta. Međutim, postavljanje bilo kakvih detektora čestica koji bi sa sigurnošću utvrdili kroz koji od dva proreza je foton-čestica zapravo prošao dovodi do nestanka interferencije iza proreza. Foton nateran da se „deklariše“ kao čestica gubi svoja talasna svojstva tokom trajanja eksperimenta! Zaključak je bio mučan i nategnut za konzervativne naučnike:

Posmatranjem utičemo na ono što posmatramo i ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo kakvo bi bilo da ga nismo posmatrali.

Razijajući dalje tu čestično-talasnu dualnost, Verner Hajzenberg je 1927. godine dokazao da je rezultat merenja u kvantnoj fizici statistička raspodela a ne egzaktna vrednost. Povećavanje tačnosti s kojom merimo jednu fizičku veličinu (na primer, brzinu čestice) unosi veći stepen neodređenosti u vrednost druge merene fizičke veličine (na primer, položaj čestice). Ta neodređenost nije posledica nesavršenosti instrumenata koja bi mogla biti prevaziđena, već suštinski sledi iz dvojne, talasno čestične prirode mikro sveta.

Kao što smo već videli, cilj nauke je otkrivanje uzročnih veza i upravljanje budućim događajima stvaranjem događaja uzorka koji će proizvesti očekivane posledice. Ideal takvog poimanja nauke je Laplasov zamišljeni genije koji bi na osnovu trenutnog položaja i brzina svih čestica u svemiru i poznavanja prirodnih zakona koji deluju na njih mogao u potpunosti predvideti budući tok događaja. Hajzenbergov princip i celokupna kvantna mehanika i teorijski potkopava Laplasov ideal. Nemoguće je tačno izmeriti vrednosti svih fizičkih veličina koje u jednom trenutku karakterišu neki sistem. Čak i kad bi to bilo moguće, na osnovu njih bi mogli samo da izračunamo statističku verovatnoću budućih stanja a nikako da sa sigurnošću predvidimo budućnost.

Veliki prodor u razumevanju kvantnog sveta napravio je Ervin Šredinger koji je 1933. dobio Nobelovu nagradu zato što je uspeo da opiše kretanje elektrona u atomu pomoću „talasne funkcije“. Verovatnoća da se elektron u nekom trenutku nađe u nekoj tački prostora srazmerna je kvadratu apsolutne vrednosti talasne funkcije. Njegovi proračuni su ostali do danas osnovne jednačine kvantne fizike.

Danas postoje različita tumačenja praktičnih i filozofskih posledica otkrića koja su posledica svih ovih istraživanja. Velika većina naučnika koji se bave kvantnom fizikom, slaže se sa sledećim principima:

Proizvoljni sistem može se kompletno opisati talasnom funkcijom ψ koja je matematički model posmatračevog znanja o sistemu (Šredinger)
Opisivanje prirode je u suštini stvar verovatnoće a ne izvesnosti. Verovatnoća događaja je povezana sa kvadratom talasne funkcije koja mu je dodeljena (Maks Born).
Nije moguće tačno znati vrednosti svih osobina sistema u jednom trenutku. Vrednosti onih osobina koje nam nisu tačno poznate, možemo opisati verovatnoćom (Hajzenbergov princip neodređenosti).
Sve što postoji, postoji kroz energijsko-materijalni dualitet talas-čestica. Eksperimentom se može pokazati da je nešto materijalno ili da je talas, ali ne oboje u isto vreme (Nils Bor).
Kvantno-mehanički opis velikih sistema s kojima se susrećemo u svakodnevnom životu veoma približno odgovara klasičnom opisu.

I dok o ovim principima postoji kakav-takav koncenzus među naučnicima to se ne može reći i za njihovu filozofsku interpretaciju. Interpretacija koju su dali Bor i Hajzenberg (tzv. Kopenhagenška interpretacija) govori da tek aktom posmatranja (merenja ) skup svih mogućnosti jednog sistema „kolabira“ u izmereno stanje . Ono što nismo videli (izmerili) do to tog trenutka i ne postoji drugačije nego kao skup mogućnosti. U matematičkom modelu ova pojava se naziva kolaps talasne funkcije.
Drugačije tumačenje daju naučnici koji su pristalice teorije više svetova (Evertt, DeWitt – many worlds interpretation). Po toj teroriji svaki mogući ishod nekog događaja postoji u svojoj zasebnoj realnosti, zasebnom svetu. Ne postoji samo jedan univerzum, već mutiverzum sastavljen od ogromnog (beskonačnog?) broja univerzuma koji se međusobno prepliću. Sve što je moglo da se dogodi, dogodilo se u nekom od univerzuma. Sve što se može dogoditi, dogodiće se u nekom od unverzuma.

Teorija sinhroniciteta

U zapadnoj civilizaciji do pojave Junga postojala su dva osnovna objašnjenja za pojave u svetu dostupnom našim čulima. Božija volja je bilo dovoljna ljudima do pre nekoliko stotina godina, a onda je zamenio naučni determinizam zasnovan na kauzalnosti.

U psihologiji i psihijatriji kauzalnost nije dala jednako dobre rezultate kao u fizici. Šta više, da bi kauzalnost u pitanjima psihe bila iole upotrebljiva, princip „ako A onda B“ morao je da bude zamenjen sa „ako A, B i C onda verovatno D“. Umesto determinizmom, psihijatrija je morala da se zadovolji probalistikom, verovatnoćom. Karl Gustav Jung je bio prvi i najznačajniji među psihijatrima prve polovine XX veka koji je kroz svoju medicinsku praksu i kroz lična iskustva zaključio da između događaja u spoljašnjem fizičkom svetu i psihičkih procesa (misli, snova, priviđenja) postoje i veze koje se ne mogu objasniti kauzalnošću. U našoj narodnoj tradiciji metafora tih veza je poslovica „Mi o vuku, a vuk na vratima!“. Učestalost tako povezanih događaja povećava se u „graničnim situacijama“ kao što su smrt, rođenje, bolest, velika radost ili životna ugroženost. Kao naučnik, Jung se libio da svoje ideje o postojanju principa „neuzročnog paralelizma“ javno promoviše zato što je bio svestan da ga upravo zbog njegove nedeterminističke prirode nije moguće dokazati ponavljanjem u uslovima kontrolisanog eksperimenta što je uslov za naučnu prihvatljivost. Druženje i razmena mišljenja sa Borom, Paulijem i Ajnštajnom ohrabrili su ga da nastavi istrživanja i Jung je 1930. godine po prvi put javno taj pricip nazvao sinhronicitetom. Kada su dva ili više događaja povezana smislom koji prevazilazi mogućnost slučajne podudarnosti a da nijedan od njih nije uzrok drugome, možemo reći da se radi o sinhronicitetu. Sinhronicitetski događaji se ne mogu izazvati, ali je moguće razviti osetljivost za njih.

Jung je smatrao da se psiha i materijalni svet nalaze u stalnoj interakciji, i više od toga - da prestavljaju dva aspekta jedne iste stvari. Apstraktni prostor u kome psihu i materiju posmatramo jedinstveno, neizdiferencirano, Jung je nazvao psihoidnim. Pandan psihoidnom u kvantnoj fizici je čestica koja još nije „naterana“ da se opredeli za talasnu ili čestičnu prirodu. Govoreći Ajnštajnovim rečnikom Teorije relativiteta i koristeći analogiju sa prostor-vremenom, psihoidno je psihičko-fizički kontinuum. U tom kontinuumu dešavaju se sinhronicitetska zbivanja.

Jung je u svojim istraživanjima došao do zaključka da se sinhronicitet može posmatrati i kao psihički uslovljena relativnost vremena i prostora. Vreme i prostor ne postoje sami po sebi, već su samo pretpostavke čovekovog uma.

Potvrda postojanja nekauzalnih veza stigla je iz kvantne fizike. „Nelokalne veze“ (engleski termini su „quantum non-local connection“ ili „quantum entanglement“) opisuju pojavu da su kvantna stanja dva objekta međusobno povezna čak i kad su oni prostorno udaljeni toliko da njihovu zavisnost nije moguće opisati kauzalnim vezama.

Iako Teorija sinhroniciteta po merilima nauke XX veka nema težinu kao fizičke teorije o kojima smo govorili jer je nije (bilo?) moguće dokazati eksperimentima, njen značaj je u tome što otvara vrata istraživanju ogromnog prostranstva međusobnog uticaja psihe i tela kao i približavanju fizike, psihologije i filozofije u pravcu njihovog objedinjavanja u novu nauku o realnosti mnogo prostranijoj od one koju priznaje nauka XX veka, svetu za koji je Jung koristio termin "Unus Mundus" a Volfgang Pauli "objedinjena psihofizička realnost".

Izvori informacija i preporuke za dalje čitanje

Na Internetu ima puno kvalitetnih, što originalnih što eklektičkih razmišljanja o pitanjima kojima se bavi ovaj tekst. Popularan, a ipak dobar uvod u Teoriju relativnosti može se naći na blogu mog sugrađanina Milana Miloševića http://www.mmilan.com/series/relativnost-za-pocetnike . Dobar tekst o Kvantnoj teoriji nedavno preminulog hrvatskog akademika Ivana Supeka je na adresi http://www.inet.hr/~priroda/articles/Supek.htm . Jedan od najkompletnijih prikaza Kopenhagenške interpretacije kvantne mehanike je deo Stanford enciklopedije filozofije i javno je dostupan na adresi http://plato.stanford.edu/entries/qm-copenhagen/ . O pojmu, značaju i implikacijama Sinhroniciteta detaljno je pisao Boban Petrović a na sajt Mreže Kreativnih Ljudi to je preneo Tihomir Stojanović http://www.creemaginet.com/sajt/sinhronicitet-u-jungovskoj-psihologiji-pojam-znacaj-implikacije-boban-petrovic-prvi-deo .

Lica od magle

2009-10-03T23:36:00.003+02:00

„Lica od magle“ je odlična knjiga našeg mladog sugrađanina Zlatibora Stankovića. Od onih u kojima uživaš a kroz to uživanje saznaješ i postaješ bolji čovek. Zlatibor je čovek izuzetne duhovnosti, čovek koji spaja u sebi racionalno, emotivno i intuitivno. Te božije darove je pišući ovu knjigu nesebično podelio sa nama čitaocima.
Da sam „Lica od magle“ pročitao ne znajući ko je pisac, mogao bih da se kladim da se radi o ranijim radovima Zorana Živkovića. To je za Zlatibora mač sa dve oštrice. Važno pitanje u njegovoj književnoj budućnosti biće razvoj sopstvenog, autentičnog stila zasnovanog na nečemu što Zlatibor ima a Zoran nema ili bar na nečemu što Zlatibor bolje razume i oseća. Esetetika stripa i rock&rolla? Možda.
Samo napred Zlatibore, lepo je znati da u Nišu žive ljudi poput tebe.

Stari čovek, kepec, devojčica i pas

2009-08-21T14:30:00.005+02:00

Kakva čudna ekipa. Stari čovek, kepec, devojčica i pas. Sedeli su pored prašnjavog druma i sami uvaljani u prašinu, kao da dugo čekaju autobus koji ovde inače ne prolazi. Kepec je svirao Morikoneovu temu iz „Once upon a time in America“. Iako je zvuk koji je ispunjavao prostor sasvim odogovarao Panovoj fruli, instrument koji je kepec koristio uopšte nije bio duvački več skup nekakvih tarabuka (po kojima je udarao) isprepleten žicama (koje je okidao). Stari čovek, umotan u neke krpe i zavaljen u ofucanu fotelju, pevušio je bluz sebi u bradu. Devojčica, umiljata i poslušna kako to male devojčice ponekad umeju da budu, igrala se sa psom koji je mereno psećim aršinima bio njen vršnjak.

****

Nekoliko godina kasnije, starog čoveka više nije bilo. Kepec je i dalje svirao Morikonea, ali je tema sada na čudan način ličila na bluz koji je nekada pevušio stari čovek. Deo promena je bila i straćara čiji je ulaz bio zastrt ponjavom, kakvo-takvo sklonište za one koji ne znaju koliko će tu ostati.
Pas, lenjo i setno ispružen pored kepeca, odjednom načulji uši i podiže glavu. Kepec prestade da svira i pogleda niz put, u pravcu u kome je gledao pas.

„Vratila se.“

Iako je kepec te dve reči izgovorio prividno ravnim tonom i ne previše glasno, devojčica istog časa istrča iz straćare. Mlada žena približavala joj se putem brzim, mada nesigurnim korakom. Bila je obučena u starinsku, elegantnu plisiranu haljinu. Zastale su par koraka jedna od druge, više se njušeći nego gledajući, pokušavajući da se prepoznaju drugim čulima kad već vid nije dovoljan. Onda padoše jedna drugoj u zagrljaj i pomešaše svoje suze.

Candy Dulfer na Nišville festivalu

2009-08-14T11:57:00.004+02:00

Evo šta su Candy i njeni prijatelji noćas uradili.

Prvo su nam pokazali da su majstori nad majstorima na svojim instrumentima, potpuno uigrani i da su pitanja tipa „A jel ona zna i da svira ili samo dobro izgleda?“ besmislena. Uz put su nam stavili do znanja da su šoumeni kojima je jasno da je za muzički nastup uživo vizuelno važno koliko i zvučno.
Onda su zajahali talas emocija i dali ruku publici da se popne na njega. Sufovali smo kroz zvezdanu nišku noć opijeni magičnim prahom koji su Candy i ekipa posipali po nama. Kako je noć odmicala i sami smo polako od zbunjenih posmatrača postajali mađioničari koji su primljene pozitivne vibracije vraćali na scenu hiljadu puta multiplicirane.
Otrcane aluzije koje povezuju reči sax i sex dobile su smisao. Candy je pred nekoliko hiljada voajera vodila ljubav sa svakim članom svog pratećeg benda. Bilo je tu za svakoga po nešto – od tananih tinejdžerskih razmena prvih dodira sa sjajnim trubačem (Jan van Duikeren) do ekstatičnog hard-core razvaljivanja na kraju sa bubnjarom (Joost Kroon).

Eto tako je bilo, a ovo dalje su tehničke sitnice koje možete i da preskočite.

Pesme sa novog albuma „Funked Up & Chilled Out“ je izvodila uživo dosta drugačije nego što su snimljene u studiju, pogotovu one sa bržeg, „funked up“ CD-a. U „My Funk“ mi je nedostajalo više „repovanja“ a savršenu studijsku produkciju „First In Line“ bend nije mogao da reprodukuje uživo. „Chilled Out“ deo je uživo zvučao i bolje nego na albumu („Still I Love You“).
U „Pick Up the Pieces“ je odradila štos koji uvek radi – zaustavljanje pesme na pola, pa onda „prozivanje“ jednog po jednog muzičara... bas ostavi za kraj, uz „nešto mi nedostaje“ gunđanje... tu se vidi šta bas znači za fank.
Mogu da mislim koliko joj je „Lily Was Here“ na vrh glave, ali je muzički dijalog nje i gitariste uneo nove elemente kojih nije bilo u varijanti sa Dave Stewart-om.
Iako su svi muzičari iz benda sjajni, posebno su me impresionirali:
Chance Howard, ogromni crnac za klavijaturama – jede živu decu. Bez njega ovakav nastup ne bi bio moguć.
Leona Philippo, pevačica – i po glasu i po stasu kompatabilna za Candy. Arhetip crnkinje iz vremena pre nego što su poželele da liče na plauše.

Prometejev sin - putopis iz nadsvesnog (II)

2009-08-10T14:38:00.010+02:00

Poznanik mi pokazuje svoje imanje. Deluje bogato i sređeno ali stešnjeno i bezbojno, možda zbog niskog sivog neba na kome se sunce ni ne nazire. Stižemo do čudne bašte, možda je povrtnjak. Biljke koje vidim ne prepoznajem. Zemljište se naslućuje, ali je potpuno prekriveno vodom. Pravilna rastojanja između biljaka i njihova kultivisanost jasno pokazuju da ovo nije nekakva bara ili močvara. Dok začuđen tražim pravo pitanje za mog domaćina, prilazi nam nastojnik imanja. I pre nego što shvatam smisao reči koje je izgovara, iznenađuje me njegova drskost - obraća se direktno meni, a prisustvo mog poznanika, svog poslodavca, u potpunosti i očigledno namerno ignoriše, pričajući o njemu u trećem licu:

„Znate, nije on to stvorio. On je ovo dobio od Crnog Kneza na čuvanje. To je deo pogodbe.“

Savršena jeza prožima svaki delić mog tela. Režiser ovog filma ima stila. Ne želim da film završi.

Poznanik crveni i počinje smeteno da se okreće oko sebe. Jasno je, veoma mu je neprijatno. Iako ga ništa ne pitam, počinje mucajući da mi objašnjava:

„Probao sam da se otrgnem... bilo je strašno, vi to ne možete da razumete... šta da radim... Bože, šta da radim... pomozite mi, recite mi šta da radim...“

Razmišljam par trenutaka, a onda mi sinu.

„Idi kod Kneževog brata. On je Iguman Manastira.“ kažem. „Ispovedi se i zamoli ga za savet. Ako ništa drugo, olakšaće ti muke.“

Prometejev sin - putopis iz nadsvesnog (I)

Smisao delovanja u Rotariju

2009-06-26T12:59:00.002+02:00

(deo govora koji sam održao pri preuzimanju dužnosti predsednika Rotari kluba Niš - Konstantin Veliki, 25.6.2009)

Članstvo u jednom Rotari klubu pruža mnogo toga: priliku da i u ne tako mladim godinama steknemo nove prijatelje, da se družimo sa ljudima koji su eksperti u svojim oblastima i svake nedelje naučimo nešto novo, da unapredimo svoje socijalne i liderske veštine, da steknemo nove poslovne prilike, da imamo na raspolaganju mrežu rotarijanaca po celom svetu koja je spremna da nam priskoči u pomoć ako se nađemo u nevolji daleko od svoje kuće. Ipak, suština Rotarija je u geslu „Service above Self“, u spremnosti da se pružanje pomoći onima kojima je potrebna stavi iznad sebičnosti, iznad sujete, iznad neprekidne potrebe da se zadovolji sopstveni ego. Za hrišćanske vernike, takva spremnost je nužan uslov za bogougodan život na zemlji koji će biti nagrađen posle smrti, na onom drugom svetu. Za one koji smisao traže u ovom, zemaljskom životu, pružanje pomoći drugima takođe ima dubok smisao. Mada mnogi mnogi ljudi to nikad ne spoznaju, malo koje zadovoljstvo u životu možde da se poredi za zadovoljstovom davanja. Pa čak i sa stanovišta moći i ega, geslo „Service above Self“ ima smisla: naškoditi drugome može i najgori, samo najbolji su u stanju da druge učine srečnijim.

Svi smo svedoci da rotarijanska praksa nije uvek u skladu sa rotarijanskim idealima o poštenju, istini, i izgradnji dobre volje i razumevanja. Naivno je misliti da je za to odgovoran ovaj ili onaj ugledni Rotarijanac i da bi sve bilo lepo i skladno u Rotariju samo kad ne bi bilo Vojkana, Brajera, Baltazarevića, Nikole, Miška, Žike, Pere ili Laze. Naivno je misliti ja sam dobar a „oni“ loši. Zlo nekontrolisanog egoizma, sujete i samovolje čuči u svakom od nas. Biti Rotarijanac, a pogotovu obavljati dužnost predsednika Kluba ili neku značajnu funkciju u Distriktu očigledno podstiče iluziju o sopstvenom značaju i dodatno podgreva to zlo u nama. Zbog toga je prvi zadatak svakog od nas da radimo na svom duhovnom razvoju, na svojoj duhovnoj higijeni, da pomognemo sebi da bi uopšte bili u stanju da probamo da pomognemo drugima. Da kada hvalimo, hvalimo ljude, a kada kudimo, kudimo pre svega postupke, ostajući braća sa onima koje kritikujemo čak iako mislimo da su njihovi gresi veliki. Ili možda baš zbog toga.

Mnogi se razočaraju kada vide da realnost Rotarija ne odgovara predpostavljenom idealu i povlače se iz rotarijanskih aktivnosti, a neki čak i napuste Rotari pokret. Iako duboko razumem razočarenje tih dobrih ljudi, mislim da to nije ispravan put. Na predavanju u našem Rotarakt klubu pre nekoliko nedelja, profesor Žunić je podsetio na istinu koju misleći ljudi znaju od pamtiveka: to što su ideali nedostižni, nikako nije dovoljan razlog da prestanemo da pokušavamo da ih dosegnemo. Verujem da je smisao života upravo u toj borbi da sebe približimo našoj božanskoj suštini i da se u svom okruženju borimo za ideale bez obzira što ta borba ponekad izgleda uzaludna. Samo tako će svet biti bolji. Samo tako ćemo mi sami biti bolji.

Trudim se da svaku stvar koje se prihvatim radim najbolje što umem, kao da mi je to najvažnija stvar u životu. Tako će sigurno biti i sa dužnošću predsednika Kluba. Međutim, trudiću se da nikad ne smetnem sa uma, a moje bližnje molim da me stalno podsećaju na to, da je Rotari ipak samo jedna igra, socijalna igra, i da Rotariju ne treba pridavati onu težinu i ozbiljnost koju pokušavaju da mu nametnu "profesionalni" Rotarijanci. Kao i svaka igra, Rotari mora da bude zabavan. Ako ste gledali slike i snimke sa svetske Rotari konvencije koja je prošle nedelje održana u Birmingemu, mogli ste da vidite ljude koji doniraju i realizuju humanitarne projekte teške više miliona eura ali koji se pre svega dobro zabavljaju: nose smešne šešire, voze se na ringišpilima, pojavljuju se ogrnuti zastavama svojih zemalja ili klubova, pevaju i igraju. Možemo mi da mislimo o sebi i zapadnjacima šta hoćemo, ali mi smo u odnosu na njih stisnuti, uplašeni da ne ispadnemo smešni. Ne mogu da zamislim da neki srpski Rotari klub započinje svaki svoj sastanak tako što svi članovi pevaju iz sveg glasa držeći se za ruke kao što radi većina klubova u svetu. Mi smo kao iznad toga. Mnogi kod nas žive Rotari kroz odmeravanje snaga, isterivanje pravde, obezbeđivanje uticaja, borba za pozicije, uništavanje ugleda konkurenata za te pozicije i isticanje svoje tobožnje pravednosti. Dug je put pred nama Srbima dragi moji prijatelji, da postanemo normalni ljudi koji znaju da se vesele malim stvarima koje čine život. Trudiću se da vam aktivnosti u Klubu učinim pre svega zabavnim, znajući da je to preduslov da budete aktivni a ne samo formalni članovi Kluba. Da parafraziram Igi Popa - No fun, no Rotary. Naravno, svaka igra počevši od najjednostavnijih dečijih pa do najkomplikovanijih poput Heseove Igre Staklenih Perli ima svoja pravila. Poštovanje tih pravila je nepohodno da bi igra bila smislena i zato postoje sankcije za nepoštovanje tih pravila. U igri zvanoj Rotari, postoje dva prosta pravila: morate da plaćate članarinu iz koje se finansraju rotarijanske aktivnosti i morate da dolazite na sastanke Kluba da bi upoznali one sa kojima treba da realizujete aktivnosti. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, to nisu male obaveze i nije sramota ako neko proceni da nije u stanju da ih izvršava i povuče se iz članstva u Klubu. Sramota je da ostane u Klubu iako ne želi ili ne može da pravila poštuje. Kazna za nepoštovanje pravila je isključenje iz igre, odnosno kako se to politički korektno kaže „konstatatacija prestanka članstva u Rotari klubu“. Ništa strašno, ništa što će nekome naneti ne znam kakvu štetu. I baš zbog toga što nije ništa strašno a od suštinske je važnosti za uspeh naše igre, ja ću tražiti od Borda da u narednoj godini mnogo rigoroznije štiti pravila igre i primenjuje sankcije za nepoštovanje pravila.

...

Možda najvažniji zadatak u narednoj rotarijanskoj godini je uspostavljanje čvršćih prijateljskih veza među članovima Kluba. Trudiću se da stvorim što više prilika i što bolju atmosferu za bolje međusobno upoznavanje i druženje. Posebnu pažnju poklanjaćemo provisional i novim članovima čija je integracija u Klub do sada zavisila od njihovih mentora. Ukoliko u Klubu ne stvorimo atmosferu poverenja, atmosferu u kojoj se međusobno pomažemo i u kojoj se ne stidimo i da tražimo pomoć kad nam je potrebna, sve je puko licemerje – i naše oslovljavanje sa braćo i sestre, i naša tobožnja spremnost da pomognemo drugima.

...

Poseban fokus u ovoj godini u našem Klubu biće na podsticanju izuzetnosti među članovima Kluba i našim sugrađanima. Stalno ću vas provocirati da pokazujete ostalim članovima Kluba, lokalnoj zajednici, svetu ali pre svega sebi samima ono po čemu ste izuzetni – insistiraću na predavanjima naših članova, ne samo stručnim već i onim koja se odnose na hobije, na diskusijama, na druženjima van redovnih sastanaka, na aktiviranju svih vas u profesinalnim, poslovnim i sličnim udruženjima. Jedan od strateških ciljeva Rotarija je da se što više Rotarijanaca uključi u stručna i poslovna udruženja i preuzme vodeće uloge u tim organizacijama da bi sa tih pozicija snažnije uticali na donošenje etičkih odluka... ali i da bi i svi mi zajedno bili uticajniji. Sinergija uticajnih ljudi je mnogo više od prostog zbira njihovih uticaja. Moja je vizija klub koji će organizovati ekskluzivna dobrotvorna dešavanja, ako hoćete i balove, na koje će svi želeti da budu pozvani jer će to biti pitanje prestiža i počasti. To možemo da postignemo ako svi mi kao pojedinci postanemo angažovanji i uticajniji uz punu međusobnu podršku. Čemu sve to? Da bi smo kao takav, uticajan klub menjali na bolje svoj grad, svoju zemlju, svet, ali pre svega sebe kroz služenje kao osnovni ideal Rotarija.

U početku beše reč?

2009-04-28T10:25:00.003+02:00

Tako počinje Jevanđelje po Jovanu, jevanđelje po mnogo čemu različito od ostalih (tzv. sinoptičkih) jevanđelja Novog zaveta. Ili, bar smo tako mislili, to je prihvaćeni prevod starogrčkog originala „ἐν ἀρχῇ ἦν ὁ λόγος“. Čitajući knjige mojih prijatelja Branka („Rađanje pojma arche“) i Slađane („Logos i besmrtnost“), shvatio sam da je to samo jedan od mogućih prevoda i da termini ἀρχῇ i λόγος imaju toliko širok i dubok spektar značenja da je broj mogućih prevoda ogroman a da svaki prevod predstavlja uzbudljiv filozofski stav.
Igram se ovih dana nekim novim softverskim tehnologijama, pa sam nahranio svoj računar značenjima termina arche i logos i zamolio ga da mi napravi moguće prevode. Posle malo krčkanja, mašina je izbacila 638 mogućih prevoda rečenice „ἐν ἀρχῇ ἦν ὁ λόγος“. Neki su naravno besmisleni (bar naizgled), neki deluju poznato, a neki su čak i smešni. Pa ko ima strpljenja... izvolite

637 alternativa prevodu „U početku beše reč“

Iza svega beše harmonija
Na izvoru beše mera
Načelo saznanja beše večna vatra
Praizvor beše svetski Um
Pre svega beše biće
Temelj beše večna istina
U početku beše sveopšti zakon
Prvo beše duh
Podloga beše reč
Podloga beše večna istina
U početku beše stvaralačka sila
Praizvor beše načelo
Osvit beše Jedno
Izvor beše dijalektika
Praizvor beše misao
Pokretačko načelo beše načelo
Osvit beše kosmički Um
Koren svega beše duh
Osvit beše biće
Prauzrok beše razgovor
Predvodnik beše misao
Načelo beše zapovest
Osvit beše misao
Osnova beše načelo
Prapočetak beše univerzalni princip
Uzrok beše načelo
Uzrok beše smisao
Prvo beše misao
Načelo beše vrhovni sudija
Načelo beše upravljač
Načelo beše biće
Osnova beše Logos
Načelo saznanja beše mera
Iza svega beše kosmički Um
Načelo saznanja beše smisao
Načelo beše kosmički Um
Moć beše Logos
Pre svega beše kosmički Um
Predvodnik beše sveopšti zakon
Praizvor beše smisao
Prauzrok beše zapovest
Koren svega beše zapovest
Moć beše smisao
Načelo beše večna istina
Osnova beše večna vatra
Izvor beše sveopšti zakon
Koren svega beše biće
Iza svega beše duh
Moć beše zapovest
Načelo beše programer
Pre svega beše večna vatra
Predvodnik beše biće
U početku beše harmonija
Prapočetak beše razgovor
Iza svega beše Um
Načelo saznanja beše stvaralačka sila
Koren svega beše svetski Um
Moć beše urednik
Podloga beše urednik
Prvo beše biće
Iza svega beše sveopšti zakon
Na izvoru beše vrhovni sudija
Na izvoru beše reč
Načelo beše večna vatra
Moć beše reč
Predvodnik beše dijalektika
Povod beše urednik
Prapočetak beše Um
Prauzrok beše biće
Predvodnik beše stvaralačka sila
Načelo beše univerzalni princip
Osvit beše duh
Osvit beše harmonija
Prapočetak beše priča
Povod beše svetski Um
U početku beše zapovest
Vlast beše načelo
Praizvor beše razum
Pre svega beše upravljač
Načelo beše sveopšti zakon
Koren svega beše večnost
Podloga beše Jedno
Podloga beše večnost
Pokretačko načelo beše večna vatra
Prapočetak beše kosmički Um
Prapočetak beše večna istina
Podloga beše svetski Um
Na izvoru beše zapovest
Osvit beše večna istina
Na izvoru beše harmonija
Vlast beše misao
Vlast beše razum
Prvo beše Logos
Praizvor beše programer
Koren svega beše Logos
Pokretačko načelo beše Jedno
Predvodnik beše reč
Podloga beše univerzalni princip
Vlast beše reč
Na izvoru beše priča
Osnova beše razum
Pokretačko načelo beše govor
Povod beše programer
Prauzrok beše duh
Koren svega beše programer
Praizvor beše urednik
Povod beše razgovor
Pre svega beše harmonija
Moć beše svetski Um
Osvit beše razgovor
Načelo saznanja beše Jedno
Izvor beše večna vatra
Prauzrok beše večna vatra
Temelj beše sveopšti zakon
Povod beše razum
Vlast beše biće
Praizvor beše večna vatra
Pokretačko načelo beše reč
Predvodnik beše Jedno
Prapočetak beše Logos
Prauzrok beše načelo
Načelo beše razgovor
Vlast beše zapovest
Osnova beše harmonija
Iza svega beše zapovest
Prauzrok beše Logos
Podloga beše razgovor
Uzrok beše stvaralačka sila
Podloga beše upravljač
Načelo beše misao
Izvor beše svetski Um
Moć beše razum
Povod beše misao
Prvo beše dijalektika
Uzrok beše urednik
Podloga beše priča
Načelo beše svetski Um
Iza svega beše Logos
Praizvor beše priča
Prapočetak beše duh
Na izvoru beše Um
Pre svega beše Logos
Temelj beše upravljač
Izvor beše univerzalni princip
Načelo saznanja beše večnost
Osvit beše smisao
Prapočetak beše smisao
Praizvor beše duh
Osnova beše biće
Pre svega beše stvaralačka sila
U početku beše urednik
Osnova beše duh
Načelo saznanja beše upravljač
Praizvor beše zapovest
Predvodnik beše načelo
Osnova beše dijalektika
Praizvor beše dijalektika
Praizvor beše večnost
Praizvor beše vrhovni sudija
Pre svega beše Um
Temelj beše zapovest
Podloga beše smisao
Vlast beše sveopšti zakon
Povod beše vrhovni sudija
Osnova beše Jedno
Povod beše mera
U početku beše Jedno
Načelo saznanja beše govor
Moć beše govor
Uzrok beše Jedno
U početku beše univerzalni princip
Uzrok beše večnost
Podloga beše govor
U početku beše mera
Praizvor beše kosmički Um
Prauzrok beše govor
U početku beše dijalektika
Predvodnik beše svetski Um
Načelo saznanja beše zapovest
Pokretačko načelo beše večna istina
Uzrok beše upravljač
Prvo beše razgovor
Pokretačko načelo beše priča
Pokretačko načelo beše vrhovni sudija
Izvor beše Jedno
Prvo beše programer
Podloga beše misao
Osvit beše svetski Um
Načelo saznanja beše programer
Povod beše smisao
Osvit beše vrhovni sudija
Izvor beše razgovor
Pre svega beše mera
Pre svega beše priča
Prauzrok beše stvaralačka sila
Uzrok beše razgovor
Temelj beše svetski Um
Moć beše mera
U početku beše programer
Povod beše univerzalni princip
Prvo beše Jedno
Pre svega beše razum
Prapočetak beše urednik
Moć beše Jedno
Prvo beše harmonija
Prvo beše večna vatra
Osvit beše programer
Načelo saznanja beše priča
Načelo beše razum
Iza svega beše vrhovni sudija
Prapočetak beše reč
Prvo beše sveopšti zakon
Prapočetak beše govor
Na izvoru beše programer
Prapočetak beše načelo
Uzrok beše biće
Uzrok beše priča
Prapočetak beše svetski Um
Prapočetak beše zapovest
U početku beše vrhovni sudija
Vlast beše kosmički Um
Vlast beše smisao
Prvo beše mera
Na izvoru beše kosmički Um
Načelo beše priča
Prauzrok beše reč
Uzrok beše harmonija
Uzrok beše svetski Um
Prapočetak beše upravljač
Prauzrok beše sveopšti zakon
Predvodnik beše urednik
Pre svega beše svetski Um
Predvodnik beše razgovor
Pre svega beše vrhovni sudija
Izvor beše stvaralačka sila
Načelo saznanja beše Logos
Temelj beše načelo
U početku beše večna istina
U početku beše razgovor
Temelj beše razum
Temelj beše urednik
Pre svega beše urednik
Pokretačko načelo beše biće
Prvo beše načelo
Osvit beše večnost
Uzrok beše programer
Na izvoru beše večna istina
Koren svega beše upravljač
Predvodnik beše smisao
Pre svega beše načelo
Pre svega beše govor
Vlast beše Jedno
Prvo beše razum
U početku beše kosmički Um
Moć beše misao
Uzrok beše sveopšti zakon
Temelj beše Jedno
Prvo beše zapovest
Moć beše večna vatra
Osnova beše večnost
Temelj beše smisao
Predvodnik beše kosmički Um
Predvodnik beše večna istina
Načelo beše načelo
Predvodnik beše večna vatra
Prauzrok beše Um
U početku beše večna vatra
Pre svega beše Jedno
Predvodnik beše upravljač
Prvo beše smisao
Predvodnik beše zapovest
Uzrok beše zapovest
Vlast beše mera
Podloga beše vrhovni sudija
Predvodnik beše programer
Koren svega beše urednik
Vlast beše duh
Vlast beše svetski Um
Temelj beše razgovor
Temelj beše večnost
Povod beše reč
Prapočetak beše Jedno
Osnova beše večna istina
Vlast beše programer
Prauzrok beše smisao
Prvo beše stvaralačka sila
Načelo saznanja beše načelo
Uzrok beše Logos
Uzrok beše večna vatra
U početku beše razum
Vlast beše univerzalni princip
Načelo saznanja beše duh
Izvor beše duh
Vlast beše vrhovni sudija
Temelj beše kosmički Um
Pre svega beše reč
Vlast beše večnost
Uzrok beše misao
Vlast beše Logos
Temelj beše govor
Izvor beše zapovest
Uzrok beše reč
Vlast beše govor
Uzrok beše vrhovni sudija
Uzrok beše razum
Podloga beše stvaralačka sila
U početku beše govor
Temelj beše reč
Praizvor beše reč
Praizvor beše univerzalni princip
Osvit beše Um
Podloga beše dijalektika
Iza svega beše programer
Koren svega beše kosmički Um
Moć beše razgovor
Vlast beše razgovor
Vlast beše Um
Moć beše vrhovni sudija
Načelo saznanja beše sveopšti zakon
Osnova beše zapovest
Načelo beše harmonija
Izvor beše večna istina
Pre svega beše univerzalni princip
Povod beše kosmički Um
Iza svega beše večna vatra
Podloga beše kosmički Um
Podloga beše načelo
Povod beše priča
Pokretačko načelo beše harmonija
Prvo beše upravljač
Koren svega beše misao
Iza svega beše univerzalni princip
Iza svega beše biće
Osnova beše smisao
Na izvoru beše svetski Um
Predvodnik beše univerzalni princip
Povod beše večna vatra
Načelo beše stvaralačka sila
Načelo saznanja beše dijalektika
Prapočetak beše stvaralačka sila
Pre svega beše večna istina
U početku beše svetski Um
Pokretačko načelo beše upravljač
Pokretačko načelo beše urednik
Pre svega beše dijalektika
Praizvor beše razgovor
U početku beše smisao
Uzrok beše mera
Povod beše zapovest
Pokretačko načelo beše Um
Praizvor beše govor
Praizvor beše upravljač
Na izvoru beše govor
Na izvoru beše univerzalni princip
Na izvoru beše razgovor
Na izvoru beše biće
Izvor beše večnost
Izvor beše urednik
Vlast beše večna istina
Vlast beše stvaralačka sila
Uzrok beše univerzalni princip
Prauzrok beše programer
Osnova beše priča
Koren svega beše harmonija
Osvit beše stvaralačka sila
Predvodnik beše Um
Praizvor beše večna istina
Podloga beše Logos
Osnova beše urednik
Izvor beše misao
Moć beše načelo
Načelo saznanja beše harmonija
Prauzrok beše kosmički Um
Pokretačko načelo beše razgovor
Prauzrok beše misao
Moć beše sveopšti zakon
Na izvoru beše večna vatra
Pokretačko načelo beše smisao
Pre svega beše zapovest
Načelo beše mera
Podloga beše programer
Prapočetak beše vrhovni sudija
Pre svega beše sveopšti zakon
Prvo beše večnost
Izvor beše razum
Pre svega beše misao
Prauzrok beše upravljač
Prauzrok beše vrhovni sudija
Izvor beše programer
Načelo saznanja beše vrhovni sudija
Predvodnik beše duh
Povod beše dijalektika
Osnova beše univerzalni princip
Osvit beše večna vatra
Pokretačko načelo beše stvaralačka sila
Praizvor beše mera
Pre svega beše programer
Temelj beše mera
Moć beše biće
Iza svega beše razum
Prvo beše Um
Uzrok beše kosmički Um
Prvo beše svetski Um
Prapočetak beše dijalektika
Pre svega beše duh
Predvodnik beše razum
Osvit beše razum
Vlast beše priča
U početku beše Um
Iza svega beše misao
U početku beše načelo
Uzrok beše Um
Pokretačko načelo beše kosmički Um
Pokretačko načelo beše dijalektika
Temelj beše harmonija
Na izvoru beše dijalektika
Osvit beše urednik
Uzrok beše govor
Koren svega beše Jedno
Izvor beše kosmički Um
Načelo saznanja beše razgovor
Načelo beše Um
Prvo beše večna istina
Praizvor beše Jedno
Prapočetak beše večnost
Prvo beše kosmički Um
U početku beše biće
Pre svega beše razgovor
Pokretačko načelo beše duh
Povod beše harmonija
Vlast beše upravljač
Vlast beše urednik
Na izvoru beše misao
Na izvoru beše stvaralačka sila
Na izvoru beše sveopšti zakon
Izvor beše harmonija
Izvor beše Um
Podloga beše harmonija
Temelj beše večna vatra
Povod beše biće
Načelo beše Jedno
Iza svega beše smisao
Osvit beše sveopšti zakon
Pokretačko načelo beše razum
Osnova beše stvaralačka sila
Izvor beše govor
Načelo beše dijalektika
Povod beše govor
Prauzrok beše večna istina
Predvodnik beše večnost
Pokretačko načelo beše zapovest
Osvit beše univerzalni princip
Prauzrok beše dijalektika
Osnova beše vrhovni sudija
Moć beše priča
Iza svega beše reč
Iza svega beše dijalektika
Osnova beše reč
Prauzrok beše univerzalni princip
Prauzrok beše razum
Povod beše načelo
Prauzrok beše svetski Um
Prauzrok beše urednik
Načelo beše govor
Moć beše dijalektika
Koren svega beše stvaralačka sila
Iza svega beše Jedno
Iza svega beše razgovor
Iza svega beše upravljač
Načelo saznanja beše urednik
U početku beše duh
Temelj beše Um
Temelj beše misao
Pokretačko načelo beše univerzalni princip
Koren svega beše načelo
Iza svega beše urednik
Temelj beše univerzalni princip
Pre svega beše smisao
Moć beše programer
Koren svega beše govor
Osnova beše misao
Povod beše Logos
Povod beše Um
Prapočetak beše programer
Moć beše Um
Načelo beše Logos
Izvor beše mera
U početku beše upravljač
Vlast beše dijalektika
Iza svega beše večna istina
Prvo beše univerzalni princip
Podloga beše biće
Povod beše večnost
Prauzrok beše harmonija
Moć beše večna istina
Prauzrok beše večnost
Prauzrok beše priča
Pokretačko načelo beše Logos
Izvor beše vrhovni sudija
Koren svega beše priča
Uzrok beše večna istina
Temelj beše Logos
Iza svega beše govor
Načelo beše smisao
Osvit beše načelo
Prauzrok beše mera
Prapočetak beše misao
Načelo saznanja beše Um
Iza svega beše mera
Na izvoru beše urednik
Osvit beše reč
Izvor beše priča
Prapočetak beše harmonija
Prapočetak beše večna vatra
Načelo saznanja beše svetski Um
Osvit beše dijalektika
Iza svega beše stvaralačka sila
Izvor beše Logos
Povod beše upravljač
Načelo saznanja beše razum
Prauzrok beše Jedno
Pokretačko načelo beše mera
Pokretačko načelo beše večnost
Predvodnik beše Logos
Uzrok beše duh
Podloga beše večna vatra
Prapočetak beše mera
Moć beše duh
Koren svega beše večna vatra
Osvit beše mera
Osnova beše sveopšti zakon
Na izvoru beše duh
Temelj beše stvaralačka sila
Praizvor beše harmonija
Moć beše univerzalni princip
Osnova beše govor
Koren svega beše vrhovni sudija
Koren svega beše dijalektika
Izvor beše reč
Na izvoru beše Logos
Na izvoru beše smisao
Pokretačko načelo beše svetski Um
Izvor beše upravljač
Načelo beše urednik
Moć beše stvaralačka sila
Moć beše upravljač
Podloga beše mera
Načelo saznanja beše reč
Koren svega beše večna istina
Koren svega beše univerzalni princip
Predvodnik beše vrhovni sudija
Izvor beše biće
Osvit beše zapovest
Prvo beše urednik
Prvo beše govor
Pokretačko načelo beše sveopšti zakon
Podloga beše zapovest
Povod beše sveopšti zakon
Osnova beše mera
Koren svega beše razgovor
Predvodnik beše priča
Predvodnik beše harmonija
Prapočetak beše biće
Osvit beše govor
Povod beše duh
Predvodnik beše govor
U početku beše priča
Moć beše harmonija
Temelj beše biće
Prvo beše priča
Vlast beše harmonija
Praizvor beše stvaralačka sila
Koren svega beše reč
Uzrok beše dijalektika
Iza svega beše priča
Osnova beše razgovor
Osvit beše upravljač
Pokretačko načelo beše programer
Načelo saznanja beše kosmički Um
Načelo beše večnost
Iza svega beše večnost
Koren svega beše mera
Povod beše Jedno
U početku beše Logos
Koren svega beše sveopšti zakon
Osvit beše priča
Načelo beše reč
Osnova beše programer
Temelj beše dijalektika
Osnova beše svetski Um
Osvit beše Logos
Koren svega beše razum
Temelj beše vrhovni sudija
Podloga beše Um
Prapočetak beše razum
Izvor beše smisao
Na izvoru beše razum
Na izvoru beše upravljač
Moć beše večnost
Na izvoru beše Jedno
Izvor beše načelo
Osnova beše Um
Načelo saznanja beše misao
Koren svega beše smisao
Prvo beše vrhovni sudija
Prvo beše reč
Praizvor beše biće
Načelo saznanja beše univerzalni princip
Koren svega beše Um
Praizvor beše Logos
Pre svega beše večnost
Na izvoru beše načelo
Načelo saznanja beše večna istina
Praizvor beše sveopšti zakon
Podloga beše sveopšti zakon
Predvodnik beše mera
Temelj beše priča
Praizvor beše Um
Prapočetak beše sveopšti zakon
Osnova beše kosmički Um
Iza svega beše svetski Um
Podloga beše razum
Pokretačko načelo beše misao
Načelo saznanja beše biće
U početku beše misao
Na izvoru beše večnost
Načelo beše duh
Iza svega beše načelo
Temelj beše programer
Vlast beše večna vatra
Temelj beše duh
Povod beše stvaralačka sila
Podloga beše duh
Osnova beše upravljač
Povod beše večna istina
Moć beše kosmički Um
U početku beše večnost

Prometejev sin – putopis iz nadsvesnog (I)

2009-03-08T17:02:00.008+01:00

Dolaze. Jahači apokalipse biće noćas tu. Nomadsko šatorsko naselje u kome obitavam ubrzano se pakuje i svako se sklanja na svoju stranu. Nema sumnje da će ujutru na ovom polju ostati samo spržena zemlja.
Sklonio sam se u obližnji hotel. Pada noć. Sobar u uniformi sređuje nešto oko inventara u mojoj sobi. Njegovo držanje je profesionalno uštogljeno, previše za kategoriju hotela. Šetam po sobi, razmišljam i odjedanput spoznajem da je ideja skrivanja u hotelu prilično naivna. Naći će me. Sobar se okreće prema meni, hvata mi pogled, maska nenametljive uslužnosti je nestala, njegove oči se cakle i pomalo podsmešljivo replicira na moju neizgovorenu misao:

„Zar si sumnjao?“

Ledeni znoj me obliva u sekundi, savršena jeza prožima svaki delić mog tela praćena osećajem estetskog zadovoljstva. Režiser ovog filma ima stila. Silazim do recepcije, spreman da ih dočekam. Vrata hotela se uz tresak više ruše nego otvaraju. U polumraku, Jahač izgleda kao kombinacija vukodlaka i viteza. Sam je i znam da mene traži. Ostali izgleda imaju druga posla. Čim me je ugledao, skokovima savlađuje uspon stepenica koje nas razdvajaju. Dočekujem ga snažno, vešto i bacam ga nazad niz stepenice. On ponavlja napad, sa istim ishodom. On ponavlja napad, sa istim ishodom. On ponavlja napad, sa istim ishodom. On ponavlja napad i pre nego što ga opet bacim niz stepenice, već krvavog i izmrcvarenog, hvatam ga za revere, unosim mu se u lice i pitam: „Šta si se navrzo na mene? Koj ti je?“. Njegove oči odaju nemogućnost izbora:

„Ostao si mi dužan nešto davno“.

****

Gledao sam njegovu dugačku crnu limuzinu kako lebdi gore iznad mene. Iako prividno bez ikakvih reakcija, bilo je jasno da je besan, jako besan. Naslućivao sam kako nepomično sedi u crnom odelu i beloj košulji na zadnjem sedištu presvučenom crnom kožom, sujetan u svom pravednom gnevu poput Kuma. A onda je tišinu presekao lavež gomile napujdanih pasa. Čopor vučjaka je projurio napolje kroz otvorena zadnja leva vrata limuzine takvom brzinom da nije bilo moguće razlikovati čeljusti i telesine, sve se slilo u fluidnu masu, zapregu strave povezanu nevidljivim vezama istog zadatka. Tišina je presekla lavež istom žestinom.

Poslao ih je da me traže. Bio sam polaskan.

Elita i emigracija

2008-11-17T13:45:00.001+01:00

Govor koji sam održao kao bivši student sadašnjim studentima Elektronskog fakulteta povodom Međunarodnog dana studenata, 17.11.2008

Poštovane kolege,

Danas želim da sa vama podelim moja razmišljanja na temu o kojoj većina vas sigurno razmišlja – otići ili ostati u Srbiji nakon završetka studija.
Jedan moj prijatelj, Branko Gorgijev, inače profesor starogrčkog i latinskog, objasnio mi je pre neki dan da reč škola, school potiče od grčke reči shole što u prevodu znači dokolica. U Grčkoj su u školu išli samo dokoličari, oni koji su nisu imali obavezu da rade za smeštaj, hranu, koji nisu morali da se brinu oko garderobe i koji su bili dovoljno bogati da školu plate... oni za koje su radili robovi. Većina vas ste takođe dokoličari. Ko danas omogućava da vi budete dokoličari koji svoju dokolicu ispunjavaju obrazujući se na ovom fakultetu? Ko su vaši robovi?
Na prvom mestu, vaši roditelji. Vi ste sa biološkog stanovišta sada u punoj zrelosti, u naponu snage i za vašu porodicu bi bilo najbolje da zarađujete radeći ono što najbolje znate. Ko ume da pravi softver, tako što će da pravi softver, ko ume da kopa na njivi, tako što će da kopa na njivi. Ipak, vaši roditelji su odlučili da rade i za sebe i za vas. Zašto? Ponekad zato što žele da svoju ambiciju ostvare kroz vas, ponekad zato što to društvo očekuje od njih. Ipak, u najvećem broju slučajeva, zato što vas vole i žele da u životu iskoristite sav potencijal koji nosite.
Osim vaših roditelja i država doprinosi vašem dokoličarenju, tako što obezbeđuje većini vas besplatno školovanje. Država je apstraktni pojam, iza nje stoje (ponovo) vaši roditelji, ali i svi drugi građani ove zemlje koji plaćaju porez, pune budžet i omogućavaju da profesori dobijaju plate a fakulteti imaju barem elementarna sredstva za rad. Zašto to država radi? Zato što ste joj potrebni. Zato što je nužna kritična masa pametnih i obrazovanih ljudi da bi promene na bolje u bilo kojoj oblasti bile moguće. Zato što svakom društvu treba elita. Istinska, intelektualna, duhovna elita.
Biti deo elite je s jedne strane privilegija, s druge strane velika obaveza. Odgovornost elite za stanje u društvu je obrnuto proporcionalna zastupljenosti elite u populaciji. Samo 5% najboljih, a vi ste tih pet posto, nosi 95% odgovornosti za stanje u društvu. Zašto danas Srbija po mnogim parametrima zaostaje za svetom? Između ostalog, zato što je iz moje generacije, i desetak generacija pre i posle mene, 4% ljudi otišlo iz zemlje. Ali ne bilo kojih 4%, nego iz onih 5% koji čine elitu. Znači 80% elite je otišlo. Onih 20% elitnih ljudi koji su ostali, zbog hrabrosti, kukavičluka, patriotizma, odanosti prema porodici ili gluposti, svejedno, koji sada čine samo 1% populacije koja je na vrhuncu svojih stvaralačkih moći, nemaju dovoljno sinergije, nemaju kritičnu masu da društvo menjaju na radikalniji način od onog koji trenutno gledamo.
Da li je onih 80% elite iz moje generacije, koji su danas u inostranstvu, postalo deo elite u zemljama u kojima danas žive, čije su državljanstvo često uzeli? Najčešće ne. Oni žive materijalnim standardom koji je viši, ponekad mnogo viši nego standard koji bi ovde mogli sebi da dopuste. Međutim malo je njih dobilo priliku da preuzme odgovorne, elitne socijalne funkcije u društvu koje ih je primilo. Šef razvoja da, ali CEO ne. Glasačko pravo da, ali niko nije postao gradonačelnik. Predavač na fakultetu da, ali dekan ne. Savetnik za ekonomska pitanja, može, ali mesto ministra u vladi je za neke druge ljude koji pripadaju lokalnoj eliti. Istovremeno, moja generacija preuzima odgovorne socijalne pozicije u srpskom društvu. Ljudi koje ja znam iz ovih klupa u kojima vi sada sedite postaju direktori preduzeća, ministri, gradonačelnici, prodekani. Po neki put pomislim, čoveče, sećam se ovog tipa sa faksa, on je bio jedva prosečan, nije on sposoban za takvu funkciju. Ali, izgleda da nema boljih. Bolji su na mnogo manje značajnim pozicijama u SAD, Kanadi, Novom Zelandu ili Australiji.
Država od vas očekuje da sutra preuzmete svoju odgovornost pripadnika elite. Šta od vas očekuju roditelji? Ako vas istinski vole, reći će vam da ne očekuju ništa, da žele da budete srećni i da će oni biti srećni ako vi budete srečni. I neće vas lagati. Ali to je samo deo priče. Onaj deo priče koji vam neće ispričati, koji neće priznati na glas ni sami sebi, je da bi voleli da gledaju unuke kako rastu pored njih, da bi voleli da ima ko da podeli sa njima probleme koje nosi starost i da ih, kad za to dođe vreme, sahrani. I, ako imate srca, i vas će boleti ukoliko to uskratite svojim roditeljima. Moći ćete da racionalizujete stvari, na primer, evo ja šaljem ocu pare za lečenje, nikad ne bi mogao da mu obezbedim te pare i takvo lečenje da sam ostao u Srbiji. Ali u dubini duše znaćete da je njemu vaše prisustvo i podrška važnija od lekova.
Hoću da pred vas postavim dva pitanja i ponudim dva moguća odgovora.
Prvo, da li imate obavezu da svoju budućnost, životno i profesionalno, vežete za Srbiju?
Kratko i jasno, ne. Niste vi tražili od države da vam obezbedi besplatno školovanje. Niste vi tražili od roditelja da vas izdržavaju. Niste vi preuzeli nikakve obaveze ni prema državi ni prema svojim roditeljima. Vaš život je vaša stvar i vi imate neprikosnoveno pravo da donosite odluke koje se tiču vašeg života. Čak i kada su u suprtotnosti sa interesima države. Ćak i kada su u suprotnosti sa interesima vaših roditelja.
Drugo pitanje je - da li treba da probate, kao prvu opciju, da životno i profesionalno ostanete vezani za Srbiju?
Da. Zato što je to dobro za vas. Zato što je to dobro za vaše roditelje. Zato što je to dobro za Srbiju. To ne isključuje mogućnost da deo obrazovanja steknete van Srbije, uostalom to je ideja Bolonje. Ali vratite se, ili barem sarađujte sa ljudima koji ostanu ovde. To ne isključuje mogučnost da u vašem budućem poslu jednu nedelju provodite u Londonu, drugu u Krakovu, treću u Pekingu a tek četvrtu u Nišu. Ali probajte da plaćate porez Srbiji a ne Novom Zelandu.
Velika ekonomska kriza ranih 30-ih godina prošlog veka u Americi savladana je dogovorom između države i njenih građana poznatim kao „New Deal“. Ja sam ubeđen da je vreme za „New Deal“ između Srbije i njene elite.
Koje su obaveze Srbije u tom dogovoru? Da poštuje svoju elitu, tako što neće karikirati ideju demokratije svodeći je na egalitizam. Da bude liberalna zemlja. To znači da ne pokušava više sistematski da indoktrinira svoje građane iracionalnim učenjima, bez obzira da li su ideološka, religiozna ili nacionalna. Da ne pokušava da lične slobode ograniči više nego što je to nužno da bi država funkcionisala. Čak i kada uživanje tih sloboda nije u interesu države. Dešavanja na političkoj sceni poslednjih godina pokazuju da idemo u tom pravcu. I ne samo na političkoj sceni. Ja sam ubeđen da nije slučajno što je baš u ovim godinama tenis po uspešnosti i popularnosti zamenio ekipne, kolektivne sportove u kojima smo ranije, u doba kolektivizma, bili veoma dobri.
Koje su obaveze nove elite koja upravo stasava? Da za razliku od predhodnih generacija, prihvati svoju odgovornost za budućnost ove zemlje i učini sve što je u njenoj moći da svoje sposobnosti koristi ne samo za sopstvenu dobrobit, nego i za dobrobit svoje porodice, lokalne zajednice i dobrobit svoje države. Da ne pokušava da ignorišete etičke norme koje svaki čovek nosi u sebi. Nemojte nikada da prihvatite da je budalasto misliti o drugima a ne samo o sebi. Nemojte nikada da prihvatitete da je normalno davati mito, lagati ili krasti ako te niko ne vidi. Nemojte nikada da se stidite da budete dobri.
Za 15-20 godina, neko od vas će se kao nekadašnji student fakulteta obraćati studentima koji se ovih dana tek rađaju. Ukoliko obe strane, i država i vi, nova srpska elita, ispunite svoje obaveze iz ovog dogovora, ubeđen sam da će govornik moći će da pohvali da je lično i profesionalno ispunjen i srećan što živi u zemlji mnogo boljoj od one koju je zatekao kad je završavao fakultet.

Hvala na pažnji.

Tenis

2008-06-06T16:16:00.002+02:00

Mnogo volim tenis. Tenis zahteva kombinaciju fizičkih i mentalnih kvaliteta od igrača više nego bilo koji drugi sport koji znam. Svaki teniski meč je minijatura života. Samo što na kraju znaš da li si pobedio ili izgubio.

Prošlog vikenda sam osvojio bronzanu medalju na jednom amaterskom teniskom turniru. Na slici isprobavam zubima kvalitet materijala od kog je medalja napravljena.

Muse

2008-04-28T16:33:00.001+02:00

Ono što stvara engleski bend Muse je Muzika sa zasluženim velikim M. U isto vreme eklektični i inovativni. Ogromna energija. Hrabrost. Vera u umetnost koja izbija iz njih i sposobnost njih samih da je prezentuju. Živi album «HAARP» je šlag na torti onoga što su do sada napravili.
Prva pesma koju sam zavoleo bila je «Starlight» sa poslednjeg studijskog albuma «Black Holes & Revelations». Bas koji odzvanja u džigerici, savršena produkcija, vokal koji lavira između mitskih dubina i falseta, spot koji prati pesmu – sve je pogođeno. Naravno, to je i najkomercijalnija stvar od Muse i nekim čistuncima se ne sviđa. Ali je stvorena da privuče one koji o Muse ne znaju ništa.
Iako su mi poznavaoci (Šobot) ukazivali na starije albume kao ono pravo, moj put kroz Muse svet me je dalje vodio kroz neke druge pesme sa «Black Holes...» koje su mi na prvo slušanje bile preteške. «Invincible» sa svojim ritmom marša ka večnosti. «Knights of Cydonia» na granici između vestern parodije i muzike svemira. «Exo-Politics» sa svojim ubitačnim «...I'm waiting patiently»... Trebalo je da prođe nekoliko meseci pa da dovoljno sazrim za predhodne, manje komercijalne albume, pre svega «Origin of Symmetry» pa zatim i «Absolution».
Žao mi je što sam Muse upoznao tek posle njihovog koncerta u Areni. S druge strane, znam da bi se nervirao što takav bend ne može da skupi ni 3.000 gledalaca u Srbiji.

Zovem se Dina

2007-11-28T10:44:00.000+01:00

Izuzetna knjiga norveške književnice Herbjerg Vasmu (“Dinas bok“ Harbjørg Wassmo) . Pročitao sam je letos i ostavila je takav utisak na mene da sam digao ruke od čitanja beletristike na nekoliko meseci. Dualizam Dine i način na koji Herbjerg piše, prividno neutralno i bez podmetanja moralnih sudova diraju negde u dubine mog bića i kroz slojeve nasleđene od nebrojenih predaka stižu do pra-boga Abraksasa. Nadam se da ću naći i nastavke (ako su prevedeni) Sin sreće i Karnino nasleđe.

Naga pred voljenim

2007-05-06T18:40:00.000+02:00

Norveška (a i generalno skandinavska) knjževnost šokantna je za Srbe. U središtu interesovanja norveških pisaca je gotovo uvek pojedinac, lična drama, koja može da se dešava bilo kad i bilo gde. I ne samo to. Junaci norveških pisaca su uglavnom lišeni egzistenicjalnih problema, njihove drame su unutrašnje a istorija i spoljni svet su samo platno na kome se unutrašnji život reflektuje. Sistem vrednosti je potpuno okrenut pojedincu. Porodica po pravilu u raspadu. Od države, klase ili nekog drugog socijalnog kolektiviteta ni traga. Radikalni individualizam.
Predhodnih godina Justejn Gorder je bio norveški pisac broj jedan na mojoj listi. Nisu mi se baš svi njegovi romani dopali, ali Sofijin svet i Vita Brevis baš jesu. Sad je do mojih ruku došao Jan Vise. Naga pred voljenim je dobar roman o dobru i zlu u nama, o odnosu umetnosti i religije, o otpornosti velikih dela i emocija (pozitivnih i negativnih) na vreme. Roman pred kojim čitalac može da se ogleda.

Priče iz nove Irske

2007-02-25T22:59:00.000+01:00

U to vreme, bašte su još uvek bile samo održavane, a ne negovane.
Mary Morrissy

Očevi naši, koji ste na nebesima,
Da se svete imena vaša,
Da dođu sećanja vaša,
Da bude volja vaša
Na nebu, ko što beše na zemlji.

Oprostite nam dugove naše
Kao što i mi opraštamo vama, dužnicima našim,
I ne uvedite nas u sažaljenje,
No izbavite nas od uzvraćanja istom merom.

Jer vaši bejahu životi, promašaji i blede slave.
Za vjeke vjekova.
Amin.
John MacKenna

Više od nule

2007-02-17T19:28:00.000+01:00

Zvonko Karanović nije moj tip. Naši svetovi se prepliću – komšije smo, ni generacijski nismo daleko, porasli smo na istoj muzici, imamo neke zajedniče poznanike... Ipak, ne verujem da bi se dopali jedan drugom. Ni da bi mogli neusiljeno da pričamo više od dve rečenice.
Sa zadovoljstvom i za dva-tri dana sam pročitao njegov prvi roman «Više od nule» i unapred se radujem čitanju naradnog koji je već objavio. Nišlija koji ima šta da kaže, autentično, to je vredno pažnje. I dok mi je svet drugog nišlije, «Magičnog Ćire», potpuno stran, ovde na svakoj stranici pronalazim ličnosti i mesta koja su i meni važna.
Razumljivo je ali neopravdeno njegovo distanciranje od Nika Hornbija. «Više od nule» nije plagijat «High Fidelity». Ipak, glavni junaci u ta dva skoro-pa-autobiografska romana liče mnogo više nego što bi to Zvonko želeo da prizna. Hornbijevog junaka Zvonko u jednom intervjuu naziva «infantilcem» a literalnog sebe «trojkašem» koji se «bori da ne bude samleven u vrtlogu vremena». Zapravo Hornbijev Rob Fleming i Karanovićev Aleksandar Đorđević Korto su različite projekcije u vremenu i prostoru jednog istog arhetipa – arhetipa mladića koji želi da prihvati pogodnosti ali odbija da prihvati obaveze koje nameće urbano društvo kraja XX veka. Ima li to smisla? Nema, naravno, u tome je smisao.

Mihailo

2007-02-14T22:33:00.000+01:00

Ovaj momak je Mihailo, moj sin koji uskoro puni dve godine. Tanja nam je, junački za zaposlenu ženu, izrodila troje dece. Sofija (11) je pametnica. Lena (sad će 7) je život u koncentrovanom obliku. Mihailo je još uvek nepoznanica. Izgleda da ima snažnu volju. Obožava automobile. Srećan je i kad samo drži ključ od auta. Ako ga smestim na mesto suvozača, ili mu dopustim da u mom krilu «provoza» Sonatu oko kvarta, to je vrhunac sreće. Rođen je sa veoma retkom anomalijom – hipoplasijom leve šake. To mu ne smeta da aktivno koristi obe ruke. Nadam se da će se navići na pažnju koju njegova šaka izaziva, kao što smo se mi navikli.

Knjiga očeva

2007-02-14T22:04:00.000+01:00

Mikloš Vamoš je napisao odličnu knjigu. To je jedna od onih knjiga koje su o svemu. Da bi je napisao moraš da provedeš godine istražujući, izučavajući i spolja i unutra. Dok sam je čitao nekoliko puta sam pomislio da je previše surova, i da prosečan život (a dvanaest generacija čije životne priče prati knjiga su dovoljno veliki broj da bi mogli da govorimo o «proseku») nije tako surov. Međutim, ako bilo ko od nas smogne dovoljno snage da zaroni u život svojih predaka, shvatiće da Vamoš piše istinu. I ne samo to, moći će da, poput Vamošovih junaka vidi i svoju budućnost i budućnost svojih potomaka. Onoliko koliko može da izdrži.

Demijan

2007-01-16T22:37:00.000+01:00

Zahvaljujući Heseu, mnogi tinejdžeri (uključujući i mene od pre 20 i nešto godina) shvatili su šta je individuacija a da nisu pročitali ništa od Junga.

«Ta ja nisam hteo ništa drugo nego da pokušam proživeti ono što je samo od sebe htelo da izbije iz mene. Zašto je to bilo toliko teško?»

Kada je imao 10 godina, Sinkler se suočava sa «dva sveta». Prvi svet je je čist i ispravan, ali i drugi, oličen u Franji Kromeru, privlačan je na način koji budi nemirnu savest i strah. Taj drugi svet je Senka. Sinkler kao klatno oscilira iz prvog sveta u drugi i nazad, ali od Demijana, koji je arhetip Jastva, i koji je svoju Senku integrisao u svesno čuje i ovo:

«Treba da se oslobodiš tog nikogovića Kromera! Ako ne ide nikako drugačije, onda ga ubij! Imponovalo bi mi i svidelo bi mi se kad bi to uradio. I ja bih ti pomogao.»

Demijan Sinklera upoznaje sa Abraksasom, božanstvom koje u sebi sjedinjuje dobro i zlo, svetlo i tamu. Bog koga mi u hrišćanskoj civilizaciji poštujemo predstavlja samo polovinu sveta (svetlu, dopuštenu polovinu sveta) a treba poštovati i poznavati čitav svet. Abraksas u sebi sjedinjuje božansko i satansko. Abraksas je božanstvo o kome Jung piše u «Sedam propovedi mrtvima».

Gospođa Eva je, naravno, Anima. Majka i ljubavnica. Arhetip žene. U stanju je da Sinkleru objasni njegove snove i najtajnije misli kad ih ni on sam ne razume.

Roman, upkos Demjanovom fizičkom nestanku, za Sinklera završava uspehom na putu individuacije. On integriše u svoju ličnost i Evu – Animu i dostiže Sopstvo, Demjana. Zadnji pasus knjige:

«Previjanje je bolelo. Sve što se otada dešavalo sa mnom, bolelo je. Ali kad ponekad nađem ključ i siđem sasvim u sebe samog, tamo gde u mračnom ogledalu dremaju slike sudbine, tada treba samo da se nagnem nad crno ogledalo, pa da ugledam svoju vlastitu sliku, koja sad liči potpuno na Njega, moga Prijatelja i Vođu."

Istorijske činjenice: Nakon teških psihičkih kriza izazvanih mučnim porodičnim događajima i ratom Hese se od 1916 do 1918 lečio kod Jungovog učenika, J.B.Langa i upoznao sa Jungovim konceptima i Jungom lično. Demijan je nastao 1917, mada je prvi put objavljen tek posle rata, 1919. Tokom 1921. godine, Hese je išao na psihoanalizu kod Junga ali je iznenada prekinuo i od tad je prema Jungu imao odnos samo kao prema darovitom Frojdovom učeniku.

Zli Deda Mraz

2007-01-07T22:39:00.000+01:00

Za ovu Novu Godinu su decu zadesila specijalna iznenađenja. Umesto poklona, stiglo im je pismo od Zlog Deda Mraza u kome ih obaveštava da se dočepao njihovih poklona! Da bi došli do njih morali su prvo da reše ukrštenicu sa pitanjima iz raznih školskih predmeta. Rešenje ukrštenice ih je dovelo do ping-pong stola u podrumu ispod koga je bilo sakriveno pismo sa sledećom zagonetkom. Rešenje ih je dovelo do protivpožarnog sandučeta na II spratu i uputstva koje je bilo sakriveno u metlanom završetku vatrogasnog creva. Morali su da reše matematički zadatak da bi došli do kompletne adrese web sajta na kome su ih čekala konačna uputstva, doduše napisana naopačke. Kad su i to iščivijali, shvatili su da su pokloni Deda Mraza na tavanu koji je prilično veliki i potpuno mračan. Uz vrisku, gašenje sveća i veliko uzbuđenje, pokloni su na kraju stigli u prave ruke. Uživali su i deca i odrasli. Nakon par dana, deci je stigao SMS od Zlog Deda Mraza, koji je priznao poraz, ali samo do sledeće Nove Godine koju će svi iščekivati sa više nestrpljenja. Na slici: deca (naša i komšijska) rešavaju prvu zagonetku.

Slava 2006

2006-12-20T22:23:00.000+01:00

Protutnjala je i Slava. Bogami smo se za Svetog Nikolu ove godine proveselili žestoko. Gosti su bili u formi, a kako su se proveli domaćini...pa, kažu da slike govore više od reči.

Čarterovanje Rotari kluba

2006-12-20T21:50:00.000+01:00

U subotu, 16.12.2006, posle godinu dana "probnog rada" u Rotary International je primljen Rotari klub Niš - Konstantin Veliki. Ceremonija formalnog prijema za u rotarijanskom rečniku zove čarterovanje, što znači "dodeljivanje povelje". To je drugi Rotari klub u Nišu. Prvi je poznat po eks premijeru Zoranu Živkoviću i Vojkanu Mitiću. Ja sam podpredsednik i član borda kluba za ovu godinu. Bilo je dosta posla oko organizacije ceremonije i večere, ali, isplatilo se, sve je prošlo super. Došlo je preko 100 gostiju iz Srbije, Grčke, Makedonije i Bugarske, a među njima su bili i sveštenici - predstavnici Pravoslavne i Katoličke crkve. Puno interesantnih ljudi od kojih imaš šta da čuješ, i vreme od 15h do 2 posle ponoći je proletelo. Evo Tanje, moje žene, za vreme koktela, dok su još svi bili trezni i utegnuti :)

Miško

2006-12-10T22:53:00.000+01:00

Miško je moj ujak, koji je umro 1940 kad je imao samo 4 godine. Nikad nije upoznao moju mamu, koja se rodila tri godine kasnije, a kamoli mene. Ipak, imao sam veliku unutrašnju potrebu da obiđem njegov grob u Herceg Novom. Tu sam se podsetio istorije moje porodice po majčinoj strani, dede Pavla, nana Cane, ujka Dragana i naravno dosadašnjeg života moje majke i nas njenih potomaka. Sve te priče, vrtlozi istorije i ličnih drama, imaju potpuno drugačiju dimenziju kad se pričaju nekome ko je umro sa 4 godine. Nekako ih čovek posmatra iz više, božanske perspektive.
Poseta Miškovom grobu je za mene bila jedan od najintimnijih i najuzbudljivijih događaja u poslednje vreme. Nisam u stanju da rečima opišem jačinu potrebe da grob pronađem, plimu osećanja koja su me obuzela kada sam ga našao, kao ni katarzu, prosvetljenje i smirenje koji su nakon toga usledili.

Izlazak sunca nad Bokom

2006-12-10T22:23:00.000+01:00

Posao me je prošle nedelje odveo u Herceg Novi. Divno vreme, koje traje gotovo neprekidno ove jeseni i, evo polako, zime, omogućilo mi je da uživam u moru. Kad sam pre 20tak godina bio u vojsi u Zadru, shvatio sam da je more zimi, oslobođeno kupača, buke, gužve i mirisa krema za sunčanje – ono pravo more, more koje te tera da mu se diviš i da poštuješ čudesa prirode.

ICT Forum 2006

2006-12-10T22:10:00.000+01:00

Odradio sam u u ulozi predsednika organizacionog odbora i drugi ICT Forum. Zadovoljan sam, većina ICT profesionalaca niškog regiona se okupila, čula ko šta radi, razmenila iskustva i imala priliku da proveri gde se nalazi u odnosu na konkurenciju. Glasanje publike za najbolju prezentaciju i koktel žurka na kraju Foruma pokazali su se kao dobri potezi. Iako sam se povremeno pitao što se «zamajavam» sa tim, organizacija Foruma se pokazala kao win-win kombinacija: učinio sam nešto dobro za lokalnu zajednicu i istovremeno promovisao svoju firmu, Morenu i sebe lično. Više detalja na
www.rpknis.co.yu/index.php?name=News&file=article&sid=730

Sećanja, snovi, razmišljanja

2006-12-10T14:11:00.000+01:00

«Sećanja, snovi, razmišljanja» K.G.Junga je jedna od najboljih knjiga koje sam pročitao u životu. Ako je Čerčil zaslužio Nobelovu nagradu za svoje memoare koji snažno osvetljavaju događaje prve polovine 20. veka (naravno, iz njegovog ugla) onda je i Jung zaslužio istu nagradu ovom knjigom koja i laiku za psihologiju približava unutrašnji razvoj čoveka kao što je Jung. Unutrašnji razvoj, individuaciju, koja se odvija u isto burno istorijsko vreme koje opisuje Čerčil ali koju to vreme jedva i da dotiče, bar tako izgleda.
Mnogo stvari u knjizi me je fasciniralo, ali jedna opora, gorka žica se provlači od korica do korica. To je nedostatak ljubavi, ili bar onoga što u svakodnevnom rečniku podrazumevamo pod tim pojmom. Nije je bilo u roditeljskom domu, prema sestri je celog života osećao «poštovanje», a u ličnoj i duboko intimnoj knjizi kao što je ova, gotovo da nema Jungovih emocija prema supruzi (osim delimično vezano suočavanje sa njenom smrću) ni prema deci.
Posebno oporo zvuči svedočenje Anijele Jafe, koja je postala Jungova sekretarica na pragu njegove devete decenije, da joj je Jung postavio uslov da «ništa od sebe ne čini šte bi je vremenom moglo učiniti nepohodnom i nezamenljivom kod Junga».
Da li je Jung «prevazišao» emocionalnu ljubav zato što nas navodi da od voljene osobe uvek nešto očekujemo ili za nju nikad nije ni bio sposoban? Za Junga je «odvajanje od onoga što nazivamo emocionalnim vezama» deo procesa individuacije. «Govoreći uopšteno, emocionalne veze su veoma važne za ljudska bića» kaže Jung, i dodaje: «Ali one ipak sadrže projekcije i da bi se dosegla sopstvenost i objektivnost najbitnije je da se ove projekcije uklone. Emocionalne veze predstavljaju odnose zasnovane na želji, koji su ukaljani prinudom i ograničavanjem slobode; od druge osobe se nešto očekuje, što i nju i nas čini neslobodnim. Objektivno znanje leži skriveno iza privlačnosti emotivne veze; čini se da je to suštinska tajna.» Ako je to tačno, onda svako za sebe mora da izabere, da li mu je važnije «objektivno znanje» ili «emotivna veza».
Iako Jerotić, veliki poštovalac Junga, prepoznaje kod njega «hipertrofiju intelekta» ne mogu da ne primetim da se Jerotić, u svojoj autobiografiji poneo veoma slično Jungu – nije ni spomenuo svoju suprugu. Biću zahvalan onome ko zna da mi pomogne da odgonetnem – zašto?

Skok

2006-11-01T11:31:00.000+01:00

Počeo novembar, ladno, i sad mi kupanje u oktobru deluje nestvarno. Evo kako me je Gagi uhvatio u skoku, nije mu loš ovaj digitalni. Po prirodi nisam baš sportski tip. Zato mi je znači kad dam lep gol, napravim paralelu "a la Federer", odskijam elegantno neku crnu stazu ili pristojno skočim.

Individuacija po Jungu

2006-10-08T14:53:00.000+02:00

Zadnjih par nedelja sam zaokupljen Jungom, do koga sam stigao preko Jerotića. Najviše me je zainteresovala Jungova teza o individuaciji. Evo kako sam ja to shvatio.

Nesvesno čini velki deo naše ličnosti. Razvoj ličnosti može da se posmatra kao proces osvešćivanja nesvesnog u nama. Jung taj proces naziva individuacija.

U prvoj polovini života individuacija je okrenuta spoljašnjoj stvarnosti i cilj joj je realizacija socijalnih kapaciteta ličnosti kroz školu, posao, porodicu... U drugom delu života, neki ljudi nastavljaju proces individuacije okretanjem unutrašnjoj stvarnosti. Na tom putu ih očekuju mnoge prepreke, sukobi i zamke, pa samo mali broj ljudi uspeva da istraje na njemu.

Prva etapa je suočavanje sa sopstvenom tamnom stranom, Senkom. U njoj su svi oni aspekti ličnosti koje je naša svest odbacila kao neprihvatljive iz moralnih, estetskih ili nekih drugih razloga. Suočiti se sa Senkom – znači bespoštedno i kritički postati svestan svoga bića (Vladeta Jerotić). Sve do tog suočavanja, Senka se prenosi na neki spoljni objekat koji smatramo lošim. U psihologiji se ovaj mehanizam naziva projekcija. Spoljašnji objekti na koje projektujemo sopstvenu senku mogu biti roditelji, bračni partner, predpodstavljeni a često i ljudi druge nacionalnosti, boje kože ili vere. Tek kada s punom svešću priznamo realnost Senke kao jednog dela našeg bića, možemo da očekujemo dalji napredak na putu individuacije. Tek tada možemo i da «zaštitimo druge od zla u sebi» a ne samo da uzaludno pokušavamo da «zaštitimo sebe od zla u drugima» (Marko Miljanov).

Sledeći zadatak je postati svestan postojanja sopstvene Persone, maske koju smo stvorili da služi kao spona (informatičari bi rekli interfejs) između nas i drugih ljudi. Dva bitna faktora oblikuju Personu. Prvi je Ja-ideal, slika koju želimo da vide oni koji nas posmatraju. Drugi je društveni ideal čoveka po kome se i nesvesno ravnamo želeći da budemo «društveno prilagođeni». Jednostrano razvijena Persona, pod dominantnim uticajem samo jednog od ova dva faktora je opasnost za ličnost. Dominantan Ja-ideal stvara od ljudi usamljenike i čudake koji se ne uklapaju ni u kakvu užu ili širu zajednicu. Persona izgrađena samo na osnovu slike koju čoveku nameće društvo stvara bezlične ljude mase koje je teško zapamtiti.

Jolanda Jakobi, Jungova učenica, kaže da je Persona je poput kože na našem telu i dok god je dovoljno elastična i porozna ima pozitivnu zaštitnu funkciju. Međutim, ne sme se zaboraviti da je Persona samo maska. Mnogi ljudi, posebno oni koji su postigli određen društveni status počinju da se identifikuju sa Personom. Ispod maske «direktora», «profesora», «doktora», «humaniste» ili «brižne majke» često se stvarna ličnost više ni ne nazire. Što je najgore i sama individua počinje da veruje da je zapravo Persona njena prava ličnost. Do ove zamene može doći i mnogo ranije, pod uticajem «prinudnog» vaspitanja, kada roditelji zbog nezadovoljene sopstvene sujete modeliraju dete ne tako da razvija sopstvene potencijale več prema sopstvenim neostvarenim idealima.

Ako je čovek uspeo da se suoči sa sopstvenom Senkom i da postane svestan svoje Persone, sledeći korak je suočavanje sa ženskim delom svoje ličnosti (odnosno muškim, kad su žene u pitanju). Jung smatra da nesvesni deo psihe muškarca nosi ženske karakteristike i naziva ga Anima. Animus je nesvesni deo ženske psihe koji nosi muške osobine. Anima je personifikacija svih «ženskih» psihološkoh fenomena u psihi muškarca poput osećanja, intuicije, sklonosti ka iracionalnom... Društveni kodeksi čine da je taj ženski deo u muškoj psihi potisnut u nesvesno. Na karakter Anime kod muškarca presudno utiče odnos koji je u detinjstvu imao sa majkom (važi analogija Animus-odnos sa ocem). Tek upoznavanje sa sopstvenom Animom omogućava muškarcu stvarna dostignuća u integrisanju sopstvene ličnosti.
Zašto je teže spoznati svoju Animu nego svoju Senku? Zato što nam «nisi dobar» govore od malih nogu kao sastavni deo vaspitanja (roditelji, učitelji...) a i stav da smo svi grešni je sastavni deo hrišćanskog učenja. U «Prilozima simbolici Jastva» Jung to objašnjava ovako: «Ukoliko čovek o tome (svojoj Senci) nije ništa znao, mogla bi ga na to lako podsetiti jedna nedeljna propoved, njegova žena ili poreska inspekcija.» Sa Animom to nije slučaj, naprotiv.

Teorijski vrhunac procesa individuacije je dostizanje onoga što Jung naziva «das Selbst» a Jerotić prevodi kao Jastvo. Kao što je Ja centar svesti, tako je Jastvo centar psihičkog totaliteta koji obuhvata svesno i nesvesno. U stvarnosti, samo mali broj ljudi (među kojima su često umetnici i filozofi od izuzetnog značaja) uspe da otkrije svoju Senku, distancira se od svoje Persone, diferencira suprotni pol u sebi i time priključili svesti najveći deo svog nesvesnog. Rođenje Jastva znači za svesnu ličnost pomicanje dotadašnjeg psihičkog centra i preobražaj ličnosti. Put individuacije je mnogo lakši ako njime čovek ne ide sam nego ima podršku i pomoć prijatelja, psihijatra ili duhovnika. Jung kaže: «Jastvo je slika boga, odnosno ne može se od takve razlikovati. To je znao i rani hršćanski duh inače ne bi Klement Aleksandrijski nikada mogao reći: Ko sam sebe poznaje, poznaje boga.»

Meduza

2006-10-05T16:33:00.000+02:00

Na Pločama sam "ulovio" i jednu atraktivnu veliku meduzu. Izvadio sam je uz pomoć najlon kese zato što nam njeno prisustvo nije dozvoljavalo da plivamo bez straha. Posle slikanja sam je vratio u vodu stotinak metara dalje od plaže niz talase. Trebalo joj je tridesetak sekundi da shvati da je dobila novi život.

Kupanje u oktobru na Pločama

2006-10-05T15:27:00.000+02:00

Crnogorce često optužujemo da ne umeju da iskoriste ono što im je priroda dala. Evo suprotnog primera. Jedan preduzimljivi Grbljanin već nekoliko godina otima od stena obalu zapadno od plaža Jaz i Trsteno i pravi atraktivnu plažu "Ploče". Prvi oktobarski dan, nedelja, temperatra vazduha/mora idealna, bazeni rade, gužve nema, usluga pristojna. Uživancija.

Kosmač

2006-10-05T15:12:00.000+02:00

Već godinama planiram da obiđem tvrđavu Kosmač u Brajićima iznad Budve. To je ona tvrđava blizu mesta sa kog se prvi put vidi more. Sad sam iskoristio priliku što sa mnom nije bilo nestrpljivih putnika koji žure da završe putovanje, i evo me pred tvrđavom sa Gagijem i Dejanom. Tvrđavu su podigli Austrijanci sredinom XIX veka. Sa tvrđave se pruža divan pogled na budvansku rivijeru.

Put u Crnu Goru

2006-09-26T15:45:00.000+02:00

Idem sutra prvo na Zlatibor, a onda za Crnu Goru, prvi put od kako su i formalno samostalna država. Možda pored posla uhvatim i neko kupanje...

B92 izveštaj sa "protesta"

2006-09-23T10:07:00.000+02:00

Svetla za ministre

Dvojicu ministara u Nišu su dočekale protestne poruke građana i uključena svetla ulične rasvete. "Ovo je 21. vek - školskoj deci je uveče potrebno ulično svetlo", pisalo je na jednom transprentu postavljenom na zgradi pored gradilišta. Stanari su novinarima objasnili da je u tom naselju uveče opasno prolaziti zbog mraka i pasa lutalica, kao i da rasveta ne radi već nekoliko meseci. Međutim, nekoliko minuta pre dolaska ministara ulična svetla su ipak uključena. Dinkić je novinarima kazao da "ne zna zbog čega gore svetla 'usred bela dana'" jer je to problem lokalne samouprave. Ilić je kazao da se "verovatno nešto pokvarilo, pa svetla ne mogu da se isključe". Neposredno posle odlaska dvojice ministara i gradskog rukovodstva ulična svetla su ugašena.

Prle i Tihi II

2006-09-23T10:03:00.000+02:00

Neverovatno, ali uspelo je. Mediji su transparentima zakačenim na terase poklonili veliku pažnu, a u nekima je tom "protestu","demonstracijama" i sl. poklonjeno više pažnje nego ministarskom polaganju kamena temeljca. U tome su prednjačili lokalni mediji TV5, NTV a bogami i B92 i Pink. Samo RTS nije ni spomenuo. I, što je najvažnije, uveče smo dobili svetlo!

Prle i Tihi

2006-09-22T12:30:00.000+02:00

Već dva meseca nam u naselju ne radi javna rasveta. Problem je tipično srpski i na relaciji između javnih preduzeća (Građevinska direkcija Srbije kao investitor izgradnje naselja koja nikad nije formalno predala javnu rasvetu, Direkcija za izgradnju Niša i Elektrodistribucija kao oni koji brinu o javnoj rasveti u gradu, Telekom kao firma koja je kopajući rovove za svoje kablove oštetila kablove javne rasvete). Pokušaji mnogih stanovnika naselja da urigaraju u ovim javnim preuzećima preko svojih veza su kafkijanski - uvek je neka druga ili viša instanca odgovorna. Kad sam jutros čuo da u naselje stižu ministri iz Beograda (Velja Ilić, Dinkić, Dimitrijević) da se slikaju pored iskopanih temelja za nove lamele i da će da iće i piće da bude servirano baš u lokalu ispod mog stana nisam mogao da odolim. Odveo sam Lenu u školu i u povratku u knjižari kupio velike kartone, marker flomaster i selotejp. Komšija Džoni mi je priskočio u pomoć, pa smo ispisali parole i zakačili ih po mojim terasama. Već dok smo ih kačili, gomila novinara je, mirišući nešto interesntnije okrenula kamere put parola. Ona koju sam ja ispisao glasi: "Naselje nema uličnu rasvetu. KRAJ mraku i neodgovornosti". Džoni je na jednoj ispisao da je neko za tu rasvetu uzeo pare a na drugoj da deci u 21.veku treba svetlo. U roku od pola sata, u sred bela dana uključili su uličnu rasvetu. Videćemo kako će da bude večeras i narednih večeri. U svakom slučaju, osećam se bolje što sam nešto preduzeo po ovom pitanju i što sam verovatno neke foteljaše bar malo žacnuo. A i bilo je zabavno kačiti protesne parole pred gomilom policije i novinara.

Razum, emocije i volja

2006-09-21T09:59:00.000+02:00

Jedna od onih teza koje Jerotić ponavlja kroz svoje radove: psihološki razvoj čoveka je sinergija razvoja razuma, volje i emotivne strane čoveka. Neravnomeran razvoj ova tri aspekta čovekove ličnosti je opasnost za čoveka, a bogami i za njegovu okolinu. Prednjačenje razuma, volje i emocija proizvodi respektivno ohole cinike, dominantne diktatore i preosetljive neurotičare.
Najveća opasnost za nas inženjere (pogotovu informatičare) je sigurno prva varijanta. Na žalost, sve je više mojih kolega koji su neosporno inteligentni ljudi ali s kojima ne mogu više da se družim a da mi bude prijatno. Razvoj racionalnog dela njihove ličnosti je toliko ispred zakržljalog emotivnog razvoja da se ljudska toplina i dobra volja teško naziru.
I mene većina ljudi vidi kao čoveka kome racio i volja prednjače nad emocijama. Iako se nadam da nije tako, svestan sam da opasnost postoji, što zbog moje ličnosti što zbog socijalne situacije u kojoj se nalazim. Biti vlasnik/direktor firme i glava porodice ne doprinosi obuzdavanju gordosti. Zahvalan sam kad me bliski ljudi upozore na iskliznuća u tom smeru.

Razdvajanje poslovnog i privatnog bloga

2006-09-21T09:57:00.000+02:00

Moj poslovni blog je od sada na http://nikolamorenaict.blogspot.com/ . Ovde ću pisati samo o temama koje nemaju direktne veze sa informacionim tehnologijama.

Autobiografija Vladete Jerotića

2006-09-19T17:09:00.000+02:00

Mmm, ovo mi je nedostajalo, u svim knjigama Vladete Jerotića biografski podaci su dosta šturi i fokusirani na njegov stručni rad. Autobiografija je na http://www.rastko.org.yu/filosofija/jerotic/vjerotic-autobiografija_c.html